Petrovdanski običaji

Brojni običaji su u sponi s Petrovdanom. Praznik je uvek obeležen u kalendaru crvenim slovom, a postoje i različita verovanja. Iako je kalendarski petrovdan u prvoj trećini leta, u narodu veruju da na Petrovdan priroda počinje polako da se menja ka jeseni.

Na Petrovdan se ne ide u polje, ne prežu se konji i ne počinju teški poljoprivredni radovi. Simbol praznika je jabuka. Na današnji dan se ne seku nožem, jer to priziva grad, a negde se poklanjaju jabuke, da bi se sreće imalo.

Ovaj običaj vezuje se za verovanje da Sveti Petar na Petrovdan deli jabuke deci na onom svetu.

Zbog toga se u nekim delovima Srbije i danas neguje običaj da se na Petrovdan jabuke poklanjaju prvim komšijama i donose u crkvu na osvećenje. Prema narodnom verovanju, onaj ko tog dana nekome pokloni jabuku imaće sreće tokom cele godine.

Kod Slovena se smatra da posle Petrovdana ptice ne pevaju više i trava ne raste, te da ne treba spravljati bilo šta od lišća i trava.

Kod Rusa je specifično verovanje da je Petrovdan vrhunac godine i ljudi su odlazili u zoru da „čuvaju sunce“.

Lilenje uoči Petrovdana je najpoznatiji običaj kod Srba.

Jabuka je obeležje Praznika, jer postoji i sorta jabuke koja, za razliku od drugih, sazreva ranije, baš oko Petrovdana, zbog čega ih nazivaju petrovače. Karakteriše ih poseban miris.