Izažanjac, jedinstvena manifestacija koja više od tri decenije čuva običaje vezane za završetak žetve i vršidbu pšenice. Uz zvuke stare parne vršalice, pesmu, igru i miris tek ovršenog žita, veliki broj posetilaca prisustvovao je još jednom susretu prošlosti i sadašnjosti.
Nastupili su mladi folkloraši iz Crnjelova, koji su izveli igre iz okoline Pirota, kao i pevačke grupe iz Badovinaca i Dublja. Poseban muzički pečat manifestaciji dali su Dušan Gospavić, uz harmonikašku pratnju Vladimira Borovića. Posetioci su imali priliku i da pogledaju izložbu slika Dragana Martinovića, koja je dodatno obogatila kulturno-umetnički program i izazvala veliko interesovanje publike.
Više od tri decenije čuvanja običaja Obrad Ulardžić istakao je da se manifestacija organizuje već gotovo tri decenije i da njena najveća vrednost nije samo prikaz nekadašnjeg načina rada, već prenošenje tradicije na mlađe generacije.
– Već skoro 30 godina proslavljamo završetak žetve. Danas završavamo poslednji vršaj, posle čega sledi zajedničko slavlje. Posebno me raduje što dolazi dosta omladine, jer upravo oni treba da nastave ovu tradiciju. To nije samo tradicija proslave kraja žetve, već i tradicija čuvanja naše zemlje. Ovu zemlju su naši preci ispitali još kada su se doselili pre više od 300 godina i znali su koliko vredi. Zato je naša obaveza da je sačuvamo od bilo kakvih rudarenja, kopanja i ispitivanja, kao što čuvamo i naše običaje – poručio je on.
Mašina kakve gotovo da nema Jedan od najvažnijih simbola Izažanjca jeste parna vršalica, jedinstven primerak koji i danas besprekorno radi zahvaljujući ljudima koji joj decenijama posvećuju pažnju.
Metalostrugar Đorđe Petrović brine o njenom tehničkom stanju, dok je Slobodan Milićević Boban Tulija već 35 godina zadužen za njeno održavanje.
foto: Mačva info
– Ovo je mašina kakve gotovo da više nema. Koliko znam, još jedna ovakva nalazi se u Ečkoj. Posle toliko godina i dalje radi besprekorno. Kada se pokrene, kao da ožive uspomene na nekadašnje mobe, pesmu i muziku uživo koja je pratila završetak vršidbe – kaže Milićević.
Svedok jednog vremena Među učesnicima manifestacije bio je i Obrad Drmanović, jedan od retkih koji je ovom mašinom rukovao još kao dečak.
– Ja sam verovatno jedini koji je ostao živ, a koji je kao dete radio na ovoj mašini. Nekada se mnogo više pazilo na svako zrno. Žito se manje rasipalo i više čuvalo nego danas. Ljudi su drugačije cenili plod svog rada – prisetio se Drmanović.
foto: Mačva info
Izažanjac je i ove godine pokazao da nije samo prikaz starih običaja, već živo svedočanstvo o radu, zajedništvu i identitetu Mačve. Upravo zato ova manifestacija iz godine u godinu okuplja sve više ljudi, potvrđujući da tradicija ima budućnost onda kada je prihvate mlađe generacije.
foto: Mačva info 
foto: Mačva info 
