4. avgust 2026.4. avg 2026.
Vikipedija
Blaga Marija – praznik koji simbolizuje blagost, milost i majčinsku zaštitu
Srpska pravoslavna crkva 4. avgusta obeležava praznik Svete mironosice ravnoapostolne Marije Magdaline, u narodu poznatiji kao Blaga Marija. Ovaj dan posvećen je jednoj od najodanijih Hristovih sledbenica, ženi koja je, prema Jevanđelju, prva videla vaskrslog Gospoda i donela apostolima radosnu vest o Njegovom Vaskrsenju.
Marija Magdalina poticala je iz grada Magdale na obali Galilejskog jezera. Predanje kaže da ju je Isus Hristos iscelio od teške bolesti i izbavio od zlih duhova, nakon čega je postala Njegova verna učenica. Pratila je Hrista tokom propovedi, bila je prisutna prilikom Njegovog raspeća na Golgoti i nije napustila krst ni onda kada su mnogi drugi otišli.
Posle Hristove smrti, zajedno sa drugim ženama mironosicama, došla je na Njegov grob noseći mirisno ulje kako bi pomazala telo. Umesto zatvorenog groba, zatekla je odvaljen kamen i čula anđela koji joj je objavio da je Hristos vaskrsao. Zbog toga se Sveta Marija Magdalina naziva i „ravnoapostolnom“, jer je prva objavila najvažniju vest hrišćanstva – Hristovo Vaskrsenje.
Prema crkvenom predanju, kasnije je propovedala Jevanđelje u Rimu, gde je caru Tiberiju donela crveno jaje kao simbol života i izgovorila reči: „Hristos vaskrse.“ Upravo se zato crveno jaje smatra jednim od njenih prepoznatljivih simbola.
U srpskom narodu Blaga Marija se poštuje kao veliki praznik. Iako nije obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, u mnogim krajevima tog dana se ne obavljaju teški fizički poslovi, naročito u polju. Veruje se da praznik treba provesti u miru, molitvi i porodičnom okupljanju, jer je posvećen blagosti, milosrđu i duhovnoj snazi.
Narodna verovanja kažu da se na Blage Marije ne započinju veliki poslovi, niti se radi ono što može da sačeka. Posebno se poštuje kao zaštitnica žena, majki i porodice, pa mnoge vernice tog dana odlaze u crkvu da se pomole za zdravlje, slogu i blagoslov svojih najmilijih.
Praznik Blage Marije podseća vernike da su vera, odanost i nada jače od svakog straha. Lik Svete Marije Magdaline ostao je simbol nepokolebljive vere, hrabrosti i ljubavi prema Hristu, zbog čega vekovima zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji.
Marija Magdalina poticala je iz grada Magdale na obali Galilejskog jezera. Predanje kaže da ju je Isus Hristos iscelio od teške bolesti i izbavio od zlih duhova, nakon čega je postala Njegova verna učenica. Pratila je Hrista tokom propovedi, bila je prisutna prilikom Njegovog raspeća na Golgoti i nije napustila krst ni onda kada su mnogi drugi otišli.
Posle Hristove smrti, zajedno sa drugim ženama mironosicama, došla je na Njegov grob noseći mirisno ulje kako bi pomazala telo. Umesto zatvorenog groba, zatekla je odvaljen kamen i čula anđela koji joj je objavio da je Hristos vaskrsao. Zbog toga se Sveta Marija Magdalina naziva i „ravnoapostolnom“, jer je prva objavila najvažniju vest hrišćanstva – Hristovo Vaskrsenje.
Prema crkvenom predanju, kasnije je propovedala Jevanđelje u Rimu, gde je caru Tiberiju donela crveno jaje kao simbol života i izgovorila reči: „Hristos vaskrse.“ Upravo se zato crveno jaje smatra jednim od njenih prepoznatljivih simbola.
U srpskom narodu Blaga Marija se poštuje kao veliki praznik. Iako nije obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, u mnogim krajevima tog dana se ne obavljaju teški fizički poslovi, naročito u polju. Veruje se da praznik treba provesti u miru, molitvi i porodičnom okupljanju, jer je posvećen blagosti, milosrđu i duhovnoj snazi.
Narodna verovanja kažu da se na Blage Marije ne započinju veliki poslovi, niti se radi ono što može da sačeka. Posebno se poštuje kao zaštitnica žena, majki i porodice, pa mnoge vernice tog dana odlaze u crkvu da se pomole za zdravlje, slogu i blagoslov svojih najmilijih.
Praznik Blage Marije podseća vernike da su vera, odanost i nada jače od svakog straha. Lik Svete Marije Magdaline ostao je simbol nepokolebljive vere, hrabrosti i ljubavi prema Hristu, zbog čega vekovima zauzima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji.
Aktuelno
Najnoviji broj
6. avgust 2026.
