13. avgust 2026.13. avg 2026.
220 godina Mišarske bitke
Pre dve stotine dvadeset godina, 13. avgusta, 1806. godine, na Mišarskom polju, malobrojnija vojska srpskih ustanika, porazila je mnogobrojniju vojsku Osmasnog carstva i ta pobeda u Boju na Mišaru, smatra se jednom od najznačajnijih u Prvom srpskom ustanku i primer koliko je taktika u borbi u prednosti u odnosu na brojnost.
U borbi je učestvovao lično vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe, a snage Osmanske imperije predvodio je Sulejman paša Skopljak i Kulin kapetan, odnsno Mehmed beg Kulenović. U Boju su se istakli Luka Lazarević, Mateja Nenadović, Lazar Mutap. Miloš Stojićević Pocerac, ali i drugi manje poznati učesnici.
Ustanička vojska je podigla šanac što je bilo ključno za konačni ishod bitke, jer je način na koji je obezbeđen iznenadio neprijatelja. Osmanlije su očekivale da će znatno veća brojnost biti dovoljna da se poraze ustanici, a u planiranju su im pomagale vojskovođe Francuske u vreme Napoleona.
Karađorđe je na ogradu postavio strelce u dva reda, a iza njih u dva reda borce koji će zamenjivati prve dok pune puške. U svakom uglu šanca je postavio po jedan top, a konjicu je sakrio u šumi.
Vatru su prvi otvorili neprijatelji, iz topova. Usledio je potom juriš, ali je mnoštvo konjanika ostalo zapleteno u zamku, a zatim su pucali ustanički strelci.
Kulin kapetan je poginuo nakon dvoboja sa Lukom Lazarevićem. Preko Save su posmatrali bitku, a prve vesti o velikoj pobedi Ustanika, odnosno velikom porazu Osmalija, preneli su Austrijanci. Bitka je završena oko 18 časova.
Posle poraza na Mišaru, a ubrzo i na Deligradu, Porta je odlučila da pregovara sa ustanicima.
U borbi je učestvovao lično vođa Prvog srpskog ustanka Đorđe Petrović Karađorđe, a snage Osmanske imperije predvodio je Sulejman paša Skopljak i Kulin kapetan, odnsno Mehmed beg Kulenović. U Boju su se istakli Luka Lazarević, Mateja Nenadović, Lazar Mutap. Miloš Stojićević Pocerac, ali i drugi manje poznati učesnici.
Ustanička vojska je podigla šanac što je bilo ključno za konačni ishod bitke, jer je način na koji je obezbeđen iznenadio neprijatelja. Osmanlije su očekivale da će znatno veća brojnost biti dovoljna da se poraze ustanici, a u planiranju su im pomagale vojskovođe Francuske u vreme Napoleona.
Karađorđe je na ogradu postavio strelce u dva reda, a iza njih u dva reda borce koji će zamenjivati prve dok pune puške. U svakom uglu šanca je postavio po jedan top, a konjicu je sakrio u šumi.
Vatru su prvi otvorili neprijatelji, iz topova. Usledio je potom juriš, ali je mnoštvo konjanika ostalo zapleteno u zamku, a zatim su pucali ustanički strelci.
Kulin kapetan je poginuo nakon dvoboja sa Lukom Lazarevićem. Preko Save su posmatrali bitku, a prve vesti o velikoj pobedi Ustanika, odnosno velikom porazu Osmalija, preneli su Austrijanci. Bitka je završena oko 18 časova.
Posle poraza na Mišaru, a ubrzo i na Deligradu, Porta je odlučila da pregovara sa ustanicima.
Aktuelno
Najnoviji broj
10. septembar 2026.
