Privredni rast koče niske investicije

Privredni rast Srbije može da se podstakne povećanjem javnih investicija u infrastrukturu, a ne većom javnom potrošnjom, preko rasta plata i penzija, ocenili su članovi Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES).
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović istakao je da je iz republičkog budžeta moglo da se odvoji oko 300 miliona evra slobodnih sredstava za investicije, a da se ne ugrozi deficit od 0,5 odsto.
"Na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), povećanje zapošljavanja i ukupnu privrednu aktivnost snažan uticaj imaju javne investicije, a ne javna potrošnja", ocenio je Petrović.
Dodao je da se nedovoljno investira, ne samo u putnu, železničku i komunalnu infrastrukturu, već i u zdravstvo, kao i da za ulaganja nedovoljno odvajaju i javna preduzeća, a da je najdrastičniji primer Elektroprivreda Srbije (EPS), koja investira za trećinu manje od sume neophodne za amortizaciju.
On je rekao da je propuštena prilika da se od "viška" u budžetu, umesto u opremu za vojsku, 200 miliona evra usmeri u puteve i železnicu, a 100 miliona u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić rekao je da su investicije ključ i neposredni faktor privrednog rasta.
On je ocenio da je jedan od razloga za niske investicije u Srbiji mala štednja građana koja je dva i po puta manja od proseka u zemljama centralne i istočne Evrope, kao i loše institucije i privredni ambijent zbog čega se stranim investitorima daju razne pogodosti i subvencije.
Arsić je ocenio da brži rast zarada od produktivnosti, što je čest slučaj u Srbiji, loše utiče na rast štednje i visinu investicija.
Ekonomista Ljubomir Madžar rekao je da mu "Srbija liči na raj ludaka jer se stanje prikazuje boljim nego što jeste".
"Slušamo svaki dan da je Srbija lider u mnogim stvarima, a po stopi ekonomskog rasta je ustvari na začelju u odnosu na države iz okruženja i nosi fenjer", rekao je Madžar.
On je istakao da strane investicije imaju dobre i loše strane, a loša je to što ih ugovaraju nestručni ljudi iz vlasti sa ekspertima investitora, zbog čega ugovori često imaju tajne klauzule na kojima ne insistiraju samo stranci, već i domaća vlast.
"Zbog toga su takvi ugovori najpodložniji korupciji", rekao je Madžar.
Ekonomista Ivan Nikolić istakao je da se nivo investicija ne može podići na poželjnih 25 odsto BDP bez ulaganja u stanogradnju, kao i da stopa ulaganja nije garancija za ekonomski rast.