Filigranski potezi duše

Poezija. Satkana od snova, nade, strepnje, želja, čudesne magije života. U pesniku izaziva unutrašnju buru i donosi smiraj tek kada osećanja pretoči u stihove. Poput tananih, krhkih rima, što stidljivo čekaju da ih neko otkrije, razume, je i Jelena Milić, mlada pesnikinja. Oblikovanje običnih, malih reči u pesme, za nju je teklo spontano, prirodno.
-Poezija je način da iskažem svoje biće. Daje mi slobodu i snagu. Prve stihove napisala sam u osnovnoj školi, stidljivo, sa dozom opreza, jer nisam znala da li sam na dobrom putu. Priznanja i nagrade bile su podsticaj, znak da ima smisla ono što radim. Iako danas mnogi pišu, prozom ne bih smela da se bavim ozbiljnije. Smatram da zahteva iskustvo i veštinu. Poezija mi je bliža, možete lakše da „upakujete“ reči u suštinu. Odlika dobrog pisca je da iskoristi sopstveno iskustvo, ali da to čitaoci ne dožive kao autobiografsko delo - pojašnjava Jelena.
Opširnije u štampanom izdanju.