12. april 2019.12. apr 2019.
Slučaj "švajcarci": Dobijaju otpis 40 odsto glavnice?
Zaduženi u švajcarskim francima dobiće otpis od oko 40 odsto glavnice, pišu danas "Večernje novosti". I još nešto - leks specijalis mora da se odnosi na sve dužnike..
List navodi da će se danas na stolu naći prečišćen predlog leks specijalisa, oko kojeg su se usaglasili država, bankari i dužnici.
Na papiru je ponuda u kojoj će država učestvovati u trošku sa 15 odsto pokrivene glavnice, banke "opraštaju" između 22 i 23 odsto, a dodatno olakšanje kroz poreze bankama iznosiće između dva i tri procenta. Kada se saberu sve ove brojke, moguće je minimalno odstupanje od 40 odsto za plus/minus 0,5 procenata, navodi list.
Procenat otpisa trenutne glavnice, oko koga su se danima "nadgornjavali" bankari i zaduženi je, praktično, kompromis koji je država ponudila između bankarski izračunatih 30 odsto otpisa i 50 odsto koliko su tražili dužnici.
Država je "presekla" u još jednoj stvari: leks specijalis mora da se odnosi na sve dužnike koji otplaćuju zajmove vezane za franak, a ne samo one sa glavnicom od oko 50.000 evra, što je bio zahtev banaka.
Posle otpisa 40 odsto preostalog duga (bez kamate), iznos nove glavnice se konvertuje u evre, po zvaničnom srednjem kursu i na tako formiran ostatak duga primenjuje se kamatna stopa od 3,5 odsto godišnje. Rate će biti vezane za kurs, pišu "Novosti".
Država će svakako da učestvuje u nadomeštanju dela troškova bankama. Sigurno je da će veći teret otpisa da podnesu banke, a tačan udeo državnog troška se kreće od 30 do 40 odsto u ukupnom otpisu. Zaduženi u švajcarskim francima bankama duguju, prema poslednjim podacima, još 540 miliona evra.
Vrhovni kasacioni sud zauzeo je 2. aprila stav da je ništavna odredba ugovora o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, ukoliko banka nije dostavila dokaz da se ona zadužila u toj valuti za plasman odobrenih sredstava.
Reč je o 16.800 predmeta građana koji su se žalili sudovima zbog prezaduženosti u švajcarskoj valuti.
Ovaj problem traje više godina, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izneo ideju da se dugovi raspodele na banke (70 odsto) i državu (30%). Banke bi tako platile između 240 i 420 miliona evra, a cena za državu, odnosno sve građane koji pune budžet, bio bi 120 miliona evra.
Na papiru je ponuda u kojoj će država učestvovati u trošku sa 15 odsto pokrivene glavnice, banke "opraštaju" između 22 i 23 odsto, a dodatno olakšanje kroz poreze bankama iznosiće između dva i tri procenta. Kada se saberu sve ove brojke, moguće je minimalno odstupanje od 40 odsto za plus/minus 0,5 procenata, navodi list.
Procenat otpisa trenutne glavnice, oko koga su se danima "nadgornjavali" bankari i zaduženi je, praktično, kompromis koji je država ponudila između bankarski izračunatih 30 odsto otpisa i 50 odsto koliko su tražili dužnici.
Država je "presekla" u još jednoj stvari: leks specijalis mora da se odnosi na sve dužnike koji otplaćuju zajmove vezane za franak, a ne samo one sa glavnicom od oko 50.000 evra, što je bio zahtev banaka.
Posle otpisa 40 odsto preostalog duga (bez kamate), iznos nove glavnice se konvertuje u evre, po zvaničnom srednjem kursu i na tako formiran ostatak duga primenjuje se kamatna stopa od 3,5 odsto godišnje. Rate će biti vezane za kurs, pišu "Novosti".
Država će svakako da učestvuje u nadomeštanju dela troškova bankama. Sigurno je da će veći teret otpisa da podnesu banke, a tačan udeo državnog troška se kreće od 30 do 40 odsto u ukupnom otpisu. Zaduženi u švajcarskim francima bankama duguju, prema poslednjim podacima, još 540 miliona evra.
Vrhovni kasacioni sud zauzeo je 2. aprila stav da je ništavna odredba ugovora o stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, ukoliko banka nije dostavila dokaz da se ona zadužila u toj valuti za plasman odobrenih sredstava.
Reč je o 16.800 predmeta građana koji su se žalili sudovima zbog prezaduženosti u švajcarskoj valuti.
Ovaj problem traje više godina, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izneo ideju da se dugovi raspodele na banke (70 odsto) i državu (30%). Banke bi tako platile između 240 i 420 miliona evra, a cena za državu, odnosno sve građane koji pune budžet, bio bi 120 miliona evra.
Tanjug
Aktuelno
Najnoviji broj
18. april 2024.
