14. april 2019.14. apr 2019.
Ima li pomoći zaduženima u evrima?
NOVI SAD: Klijenti banaka koji sa mukom otplaćuju stambene kredite indeksirane u švajcarskim francima dočekali su stav Vrhovnog Kasacionog suda i Leks specijalis, po najavi iz ministrastva finansija treba da bude predstavljen danas.
Međutim, pomoć jednoj grupi dužnika kojima je nesporno teško otvorila je i nova pitanja - kako pomoći klijentima koji s mukom otplaćuju kredite koji su vezani za evro i treba li uopšte na teret poreskih obveznika pomagati ljudima koji su uzimali kredite da kupuju stanove?
U grupi onih koji smatraju da se država bezrazložno izlaže trošku je i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić.
Šta na sve to da kažu građani koji su se zadužili u evrima i koji su godinama plaćali veće rate i kamate od onih koji su se opredelili da uzmu kredit indekisran u švajcarskim francima. Oni su jednostavno poslušali savet koji se tada mogao čuti. To je da je franak rizičan što se posle i pokazalo tačno. Kod nas ima građana koji su stvarno u teškoj materijalnoj situaciji i kojima bi država trebala da pomogne, a ne nekome da dobije privatni stan ili vilu. Pa setimo se samo početka ekonomske krize u SAD. Tada su zbog aktiviranja hipoteka građani masovno ljudi ostajali bez nekretnina i država im nije pomogla.
Mnogi smatraju da je slučaj švajcarskog franka jako specifičan posebno u zemljama koje su tek prošle tranziciju. Građani su mahom bili finansijski neobrazovani i nisu u suštini znali u šta se upuštaju kada su uzimali kredit u francima. Zato su i druge zemlje pomogle uz pomoć sudova, odluka državnih organa i zakona te su franci prebacivani u evro ili u domaće valute u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori ...
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji dr Branko Živanović smatra da dužnicima ipak treba pomoći…
Ti ljudi su se stvarno našli u nevolji, pa kada su i druge zemlje pritekle u pomoć zašto ne i ovde. To je mnogo bolje nego da ti krediti pređu u kategoriju nenaplaitvih i tako delimično utiču na destabilizaciju bankarksog sitema. Otpisati to sve na rečun banaka nije u redu, jer njima to svakako ne odgovra i to bi bio loš signal. Ostaje znači da država pritekne u pomoć, kaže Živanović.
On objašnjava da to ne mora da se radi tako što će se novac iz državne kase dati bankarima. Ukoliko ova stavka pomoći oko švajcarskih kredita na bilo koji način remeti računicu, država može da emituje obveznice i tako premosti problem.
U zavisnosti da li bi obveznice bile emitovane u evrima ili dinarima kamata bi mogla da bude od 1,5 odsto pa do između tri do pet procenata. Kod nas su kamate na štednju na jako niskom nivou i samim tim će interesovanje biti dobro. Sada se govori da će trošak države biti imeđu 100 i 120 miliona. Ako se obveznice emituju na nekoliko godina i u razmaku od godinu dana i trošak države bi godišnje bio između 20 i 30 miliona evra.To nije problem, smatra Živanović.
Dušanka Vujošević
U grupi onih koji smatraju da se država bezrazložno izlaže trošku je i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić.
Šta na sve to da kažu građani koji su se zadužili u evrima i koji su godinama plaćali veće rate i kamate od onih koji su se opredelili da uzmu kredit indekisran u švajcarskim francima. Oni su jednostavno poslušali savet koji se tada mogao čuti. To je da je franak rizičan što se posle i pokazalo tačno. Kod nas ima građana koji su stvarno u teškoj materijalnoj situaciji i kojima bi država trebala da pomogne, a ne nekome da dobije privatni stan ili vilu. Pa setimo se samo početka ekonomske krize u SAD. Tada su zbog aktiviranja hipoteka građani masovno ljudi ostajali bez nekretnina i država im nije pomogla.
Mnogi smatraju da je slučaj švajcarskog franka jako specifičan posebno u zemljama koje su tek prošle tranziciju. Građani su mahom bili finansijski neobrazovani i nisu u suštini znali u šta se upuštaju kada su uzimali kredit u francima. Zato su i druge zemlje pomogle uz pomoć sudova, odluka državnih organa i zakona te su franci prebacivani u evro ili u domaće valute u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori ...
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji dr Branko Živanović smatra da dužnicima ipak treba pomoći…
Ti ljudi su se stvarno našli u nevolji, pa kada su i druge zemlje pritekle u pomoć zašto ne i ovde. To je mnogo bolje nego da ti krediti pređu u kategoriju nenaplaitvih i tako delimično utiču na destabilizaciju bankarksog sitema. Otpisati to sve na rečun banaka nije u redu, jer njima to svakako ne odgovra i to bi bio loš signal. Ostaje znači da država pritekne u pomoć, kaže Živanović.
On objašnjava da to ne mora da se radi tako što će se novac iz državne kase dati bankarima. Ukoliko ova stavka pomoći oko švajcarskih kredita na bilo koji način remeti računicu, država može da emituje obveznice i tako premosti problem.
U zavisnosti da li bi obveznice bile emitovane u evrima ili dinarima kamata bi mogla da bude od 1,5 odsto pa do između tri do pet procenata. Kod nas su kamate na štednju na jako niskom nivou i samim tim će interesovanje biti dobro. Sada se govori da će trošak države biti imeđu 100 i 120 miliona. Ako se obveznice emituju na nekoliko godina i u razmaku od godinu dana i trošak države bi godišnje bio između 20 i 30 miliona evra.To nije problem, smatra Živanović.
Dušanka Vujošević
Dnevnik
Aktuelno
Najnoviji broj
25. april 2024.
