Eskurzija u svetlost

Zabrane nisu put, skrivanja su prečica do radoznalosti, a upozorenja „budilnik“ za inat. Šapčanin Ivan Glišić, profesor u penziji, pisac i tekstopisac iz našeg grada, bio je 60-ih godina student u Beogradu.

Isidora Sekulić i Miloš Crnjanski behu nepodobni i samo su, usputno pominjani u gradivu. Jedna je bila „verski fanatik“, drugi „monarhista“. Optuženi i osuđeni od istih „sudija“, bez smislenog obrazloženja. Kada nešto ne može, baš onda „mora“.

-Na fakultetu ovlaš se prelazilo preko njenog života i rada. Vlast se pozivala i na loše mišljenje koje je književni kritičar Jovan Skerlić imao o njoj i njenim literarnim ostvarenjima. Smatrao je da ženi nije mesto za pisaćim stolom, nego u kuhinji. Besmisao svega nije mi dala mira. Počeo sam da čitam njene knjige, i da proučavam njen život – priseća se Ivan Glišić za naš list dok razgovaramo o liku i delu erudite koja je deo života provela u Šapcu.

U pogranični grad je došla uz pomoć prijatelja, njenih novih sugrađana, iz druge države, u vreme zategnutih odnosa. Iako brige nisu dozvoljavale da širom otvori oči, pred njom se pružao Mali Pariz, u mislima, ušuškana verzija grada svetlosti, bogatog opčinjavajućeg života. Državljanka dvojne monarhije, moćnog suseda, sada je samo izbeglica. Zvala se Isidora, od oca Danila, Sekulić.

Opširnije u štampanom izdanju...