Berza

  • aero 840 ▼ -1,06%
  • alfa 31.000 ⚫ 0,00%
  • dnvg 119 ▲ 19,00%
  • fito 2.900 ⚫ 0,00%
  • hmbg 666 ▲ 30,08%
  • impl 3.211 ▼ -0,31%
  • irtl 707 ▲ 1,00%
  • kmbn 3.200 ▼ -0,74%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • lklg 1.200 ⚫ 0,00%
  • niis 683 ⚫ 0,00%
  • svrl 544 ▲ 4,82%
  • vbse 2.000 ⚫ 0,00%
(16. maj 2019.)
ULOGA RADNIČKIH SINDIKATA DANAS

Pokret za život i rad u demokratskom društvu

Pokret za život i rad u demokratskom društvu
Kada su nastajali, sindikati su predstavljali potrebu radnika čiji se položaj od robova razlikovao tek po nekoj, obično minornoj nadnici i po krajnje diskutabilnim pravima gde poslodavac nije, poput robovlasnika, baš vlasnik radnika, ali je vlasnik njegovog vremena.

Zakon tržišta ogledao se u paroli „Ukoliko ti nećeš, ima ko hoće za taj novac“, prekovremeni rad nije postojao kao kategorija, radno vreme samo formalna odrednica, a svaka šteta, bio kriv ili ne, bila je na teret „sužnjeg kojeg mori glad“.

Ondašnji sindikati behu organizacije koje su nekada poprimale i karakter borbenih skupina, jer ni fizičko nasilje nadređenih nije strano. Osmišljeni su metodi borbe, štrajk je zaživeo, demonstracije pred kapijama fabrika, uobličeni su snovi o „tri osmice“ (osam sati rada, osam sati slobodnog vremena, osam sati sna), osnovni zahtev najčuvenijih demonstracija radnika 1886. godine u Čikagu (1-4. maj 1886. godine).

opširnije u štampanom izdanju

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa