Инфо

Берза

  • aero 800 ⚫ 0,00%
  • alfa 31.500 ⚫ 0,00%
  • dnos 1.722 ▼ -1,60%
  • enhl 670 ▼ -1,47%
  • fito 2.950 ⚫ 0,00%
  • glos 231 ▼ -30,00%
  • gmon 2.100 ▲ 5,00%
  • infm 901 ▼ -7,11%
  • niis 686 ⚫ 0,00%
  • prgs 55 ▲ 10,00%
  • rso18172 100,72 ▼ -0,70%
  • sjpt 180 ⚫ 0,00%
  • tgas 11.550 ⚫ 0,00%
  • tigr 46 ⚫ 0,00%
  • tlkb 9.000 ▲ 12,47%
  • unpr 500 ⚫ 0,00%
  • vitl 700 ▼ -22,14%
(20. мај 2019.)

Уништено 80 одсто рода малине и купине

Уништено 80 одсто рода малине и купине
Председник Асоцијације произвођача малина и купина Србије Добривоје Радовић рекао је данас да то удружење тражи од државе да због невремена, посебно у Златиборском и Моравичком округу, прогласи елементарну непогоду и хитно помогне производјачима јер су снег, град, олуја и болести уништили 80 одсто рода тог воћа.

Он је за агенцију Бета рекао да је принос тог воћа ове године мањи за 50 до 70 одсто због болести, а према процени у овом тренутку род је мањи и до 80 одсто због, најпре снега пре неколико дана, а од јуче града и олује који се не смирују ни данас пре подне.

"Ниска цена малина, прошле године у просеку 90 динара по килограму, натерала је произвођаче да штеде на примени заштитних средстава и агротехничких мера па су болести ове године масовно напале малињаке који су и прошле године оштећени градом", рекао је Радовић.

Истакао је да је синоћ на Управном одбору Асоцијације произвођача донета одлука да се тражи хитан састанак у Министарству пољопривреде и разговори са премијерком Србије Аном Брнабић и председником Александром Вучићем од којих ће затражити помоћ државе.

Произвођачима малина и купина потребна је помоћ у репроматеријалу јер не могу сами да финансирају све што је неопходно за заснивање нове производње, малина и купина, кромпира и житарица.

"Нисмо могли да осигурамо све усеве и од свих непогода јер то много кошта и не знамо како да обезбедимо новац за нова улагања", рекао је Радовић.

Влада Србије је, према његовим речима, донела уредбу која ће омогућити произвођачима малина и купина субвенцију од 65 одсто инвестиције у нове засаде.

"Проблем је како да зарадимо новац за то ново улагање и да чекамо две -три године док то воће не почне да рађа. Како да преживимо тај период", запитао је Радовић.

Нови засади, како је рекао, требало би да се заснују на другим, болестима незараженим парцелама, а не на постојећим.

"И то је тешко обезбедити с обзиром да су малињаци у брдско-планинском подручју и засадјени на најбољим парцелама", рекао је Радовић.
Бета

Најновији број

13. јун 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa