Инфо

Берза

  • aero 805 ▼ -0,86%
  • aven 1.100 ⚫ 0,00%
  • enhl 610 ▼ -8,96%
  • hmbg 512 ▼ -1,54%
  • impl 3.210 ▲ 0,16%
  • kmbn 2.854 ▲ 4,16%
  • lsta 505 ⚫ 0,00%
  • niis 686 ▼ -0,29%
  • ppva 1.200 ▲ 8,99%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • rso1478 113,60 ▼ -7,28%
  • sjpt 180 ⚫ 0,00%
  • tgas 11.500 ▼ -0,80%
  • vpdu 10.900 ▼ -0,18%
(24. мај 2019.)

Најезда даброва у Мачви

Најезда даброва у Мачви
Мештани околине Шапца жале се да им даброви уништавају дрвеће, али и њиве са кукурузом. Број даброва, који су нестали пре 100 година, а поново су насељени у нашој земљи, у Засавици пре десетак година, увећао се драстично. Проширили су се и на подручја удаљена на десетине километара.
У језерима некадашње шљункаре у Табановићу, недалеко од Шапца, настанили су се даброви. Ове животиње, познате по томе што праве бране у води чиме регулишу водостај како би себи прилагодили боравиште, за тај посао почели су да секу трупце у околним шумама.
Дрвеће користе за прављење бране, чиме регулишу ниво воде да би могли несметано да пливају и праве кућице, а кору користе као храну. Ови неуморни градитељи умеју да направе велику штету јер свако дрво има бар по један кубик, чија је цена између 35 и 50 евра, а ако им се на путу нађе топола, онда је штета око 75 евра, јер је ово дрво погодно за производњу дрвене грађе.
Дабар је из Србије нестао пре једног века, а друштво природњака из Баварске поклонило је 35 даброва који су пуштени у Засавицу. Процене су да су се ови даброви раширили дуж сливова Саве и Дрине и да их сада има више од 100 у Србији. Закон о заштити природе предвидео је казне од 500.000 до два милиона динара за оне који угрозе заштићену врсту. Дабар је, иначе, у Србији био веома бројан у првој половини 19. века, али је касније истребљен првенствено због крзна, али и меса које је било цењено на трпези богаташа и које се јело и у посне дане.

Најновији број

20. јун 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa