Berza

  • aero 820 ▼ -0,97%
  • akdm 260 ▼ -3,70%
  • dinnpb 4.442 ▲ 2,11%
  • dnos 2.900 ⚫ 0,00%
  • fito 3.050 ▼ -4,66%
  • glos 330 ⚫ 0,00%
  • gmon 2.100 ⚫ 0,00%
  • impl 3.350 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.294 ▲ 2,23%
  • kmbnpb 1.300 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.918 ▲ 0,52%
  • niis 678 ▼ -0,59%
  • rso17153 103,48 ▲ 0,87%
  • rso19182 106,00 ▲ 0,01%
  • svrl 535 ▲ 3,88%
(24. maj 2019.)

Najezda dabrova u Mačvi

Najezda dabrova u Mačvi
Meštani okoline Šapca žale se da im dabrovi uništavaju drveće, ali i njive sa kukuruzom. Broj dabrova, koji su nestali pre 100 godina, a ponovo su naseljeni u našoj zemlji, u Zasavici pre desetak godina, uvećao se drastično. Proširili su se i na područja udaljena na desetine kilometara.
U jezerima nekadašnje šljunkare u Tabanoviću, nedaleko od Šapca, nastanili su se dabrovi. Ove životinje, poznate po tome što prave brane u vodi čime regulišu vodostaj kako bi sebi prilagodili boravište, za taj posao počeli su da seku trupce u okolnim šumama.
Drveće koriste za pravljenje brane, čime regulišu nivo vode da bi mogli nesmetano da plivaju i prave kućice, a koru koriste kao hranu. Ovi neumorni graditelji umeju da naprave veliku štetu jer svako drvo ima bar po jedan kubik, čija je cena između 35 i 50 evra, a ako im se na putu nađe topola, onda je šteta oko 75 evra, jer je ovo drvo pogodno za proizvodnju drvene građe.
Dabar je iz Srbije nestao pre jednog veka, a društvo prirodnjaka iz Bavarske poklonilo je 35 dabrova koji su pušteni u Zasavicu. Procene su da su se ovi dabrovi raširili duž slivova Save i Drine i da ih sada ima više od 100 u Srbiji. Zakon o zaštiti prirode predvideo je kazne od 500.000 do dva miliona dinara za one koji ugroze zaštićenu vrstu. Dabar je, inače, u Srbiji bio veoma brojan u prvoj polovini 19. veka, ali je kasnije istrebljen prvenstveno zbog krzna, ali i mesa koje je bilo cenjeno na trpezi bogataša i koje se jelo i u posne dane.

Najnoviji broj

19. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa