Berza

  • aero 828 ▼ -0,24%
  • babp 650 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 4.200 ▼ -1,22%
  • gsfd 825 ▲ 50,00%
  • irtl 848 ▲ 19,94%
  • kmbn 3.200 ▼ -0,31%
  • kmbnpb 1.350 ▼ -2,88%
  • niis 671 ▼ -0,15%
  • ppla 483 ▲ 50,00%
  • ppva 1.356 ▲ 0,30%
  • rso18173 102,23 ▲ 0,72%
  • rso19182 104,68 ▼ -1,24%
  • spru 800 ⚫ 0,00%
  • svrl 510 ⚫ 0,00%
  • vbse 1.863 ⚫ 0,00%
(24. maj 2019.)

Najezda dabrova u Mačvi

Najezda dabrova u Mačvi
Meštani okoline Šapca žale se da im dabrovi uništavaju drveće, ali i njive sa kukuruzom. Broj dabrova, koji su nestali pre 100 godina, a ponovo su naseljeni u našoj zemlji, u Zasavici pre desetak godina, uvećao se drastično. Proširili su se i na područja udaljena na desetine kilometara.
U jezerima nekadašnje šljunkare u Tabanoviću, nedaleko od Šapca, nastanili su se dabrovi. Ove životinje, poznate po tome što prave brane u vodi čime regulišu vodostaj kako bi sebi prilagodili boravište, za taj posao počeli su da seku trupce u okolnim šumama.
Drveće koriste za pravljenje brane, čime regulišu nivo vode da bi mogli nesmetano da plivaju i prave kućice, a koru koriste kao hranu. Ovi neumorni graditelji umeju da naprave veliku štetu jer svako drvo ima bar po jedan kubik, čija je cena između 35 i 50 evra, a ako im se na putu nađe topola, onda je šteta oko 75 evra, jer je ovo drvo pogodno za proizvodnju drvene građe.
Dabar je iz Srbije nestao pre jednog veka, a društvo prirodnjaka iz Bavarske poklonilo je 35 dabrova koji su pušteni u Zasavicu. Procene su da su se ovi dabrovi raširili duž slivova Save i Drine i da ih sada ima više od 100 u Srbiji. Zakon o zaštiti prirode predvideo je kazne od 500.000 do dva miliona dinara za one koji ugroze zaštićenu vrstu. Dabar je, inače, u Srbiji bio veoma brojan u prvoj polovini 19. veka, ali je kasnije istrebljen prvenstveno zbog krzna, ali i mesa koje je bilo cenjeno na trpezi bogataša i koje se jelo i u posne dane.

Najnoviji broj

12. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa