10. jul 2019.10. jul 2019.
Vršioci dužnosti godinama na funkcijama bez konkursa
BEOGRAD, 10. jula 2019. (Beta) - Više od polovine direktora javnih preduzeća i državnih službenika Vlada Srbije je imenovala kao vršioce dužnosti, umesto da budu izabrani na konkursima kako nalaže zakon, piše Insajder.
Kako se navodi, na taj način na najviše pozicije u javnim preduzećima i državnoj upravi dolaze politički birani i lako smenjivi kadrovi koji neretko ne ispunjavaju ni osnovne uslove predvidjene zakonom.
Prema istraživanju Insajdera, direktori javnih preduzeća u v.d. stanju ostaju i duže od godinu dana, što je i maksimalno predvidjen zakonski rok, a pojedini čak i osam godina. Vlada ne poštuje zakon ni kada je reč o izboru državnih službenika, pa tako direktore kancelarija i uprava, pomoćnike ministara i sekretare imenuje kao vršioce dužnosti koji u tom statusu ostaju godinama.
Čak 21 od ukupno 37 javnih preduzeća vode direktori koji imaju status vršioca dužnosti, pokazuje istraživanje Insajdera. Prema Zakonu o javnim preduzećima iz 2012, javni konkursi za direktore tih preduzeća morali su da budu raspisani do marta 2013. Ta odredba nikad nije poštovana, a zakon je u medjuvremenu promenjen, pa je Vlada imala obavezu da raspiše konkurse za sve direktore javnih preduzeća do marta 2017.
Sudeći prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, svega 16 direktora javnih preduzeća izabrano je na konkursu. Ostale je imenovala Vlada kao vršioce dužnosti i u tom statusu su gotovo svi godinama, iako zakon kaže da u v.d. stanju mogu da budu najduže godinu dana. Paradoks je da su konkursi za direktore pojedinih državnih kompanija bili raspisani još pre nekoliko godina, ali do danas nisu okončani.
To je slučaj s najvećim javnim preduzećem - Elektroprivredom Srbije (EPS), na čijem čelu se nalazi funkcioner Srpske napredne stranke Milorad Grčić. Prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, on je v.d. direktora EPS-a duže od tri godine.
Vlada Srbije je u martu 2016. raspisala konkurs za direktora te kompanije, ali nijedan od 15 prijavljenih kandidata do danas nije izabran.
U februaru 2017. raspisani su konkursi za direktore osam javnih preduzeća, medju kojima su Putevi Srbije, Koridori Srbije, Državna lutrija Srbija i Nacionalni park Djerdap. Ni ti konkursi do danas nisu okončani.
Na poziciji v.d. direktora Koridora skoro dve godine nalazio visoki funkcioner Srpske napredne stranke Zoran Babić. On je zvanično i dalje na toj poziciji, iako je podneo ostavku nakon saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi Doljevac.
Na čelu Državne lutrije Srbije nalazi se Simonida Kažić, takodje u v.d. statusu od 2017. godine, a v.d. direktor Nacionalnog parka Djerdap već četiri godine Lazar Mitrović. Ipak, ubedljivo najduži v.d. staž ima Zoran Drobnjak, koji se nalazi na čelu Puteva Srbije. On je vršilac dužnosti direktora tog preduzeća od 2011. godine.
Iako su menjajući Zakon o javnim preduzećima predstavnici vlasti najavili njihovu departizaciju, u praksi to nije sprovedeno. Tipičan primer su, kako je naveo Insajder, Pošte Srbije, na čijem čelu je bio lider PUPS-a Milan Krkobabić. Nakon što je imenovan za ministra u septembru 2016. na njegovo mesto kao vršilac dužnosti došla je takodje funkcionerka PUPS-a Mira Petrović. Iako je javni konkurs za izbor direktora Pošta raspisan još 10. marta 2017. godine, Petrović i dalje obavlja direktorsku funkciju.
Da Vlada ne odustaje od imenovanja direktora u v.d. statusu pokazuje i poslednji primer – na čelo JP Stara planina postavljen je Stefan Krkobabić, koji je i sin ministra zaduženog za koordinaciju rada javih preduzeća Milana Krkobabića. Osim što je ovde reč o potencijalnom sukobu interesa, sudeći po biografiji dostavljenoj Vladi, Stefan Krkobabić ne bi ispunio gotovo nijedan uslov da je za tu poziciju raspisan javni konkurs.
Po Zakonu o javnim preduzećima, da bi neko bio izabran za direktora mora da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa delatnošću javnog preduzeća, pet godina iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, da poznaje oblast korporativnog upravljanja, da ima iskustvo u organizovanju rada i vodjenju poslova, kao i da nije član organa političke stranke, podsetio je Insajder.
Kako se navodi, na taj način na najviše pozicije u javnim preduzećima i državnoj upravi dolaze politički birani i lako smenjivi kadrovi koji neretko ne ispunjavaju ni osnovne uslove predvidjene zakonom.
Prema istraživanju Insajdera, direktori javnih preduzeća u v.d. stanju ostaju i duže od godinu dana, što je i maksimalno predvidjen zakonski rok, a pojedini čak i osam godina. Vlada ne poštuje zakon ni kada je reč o izboru državnih službenika, pa tako direktore kancelarija i uprava, pomoćnike ministara i sekretare imenuje kao vršioce dužnosti koji u tom statusu ostaju godinama.
Čak 21 od ukupno 37 javnih preduzeća vode direktori koji imaju status vršioca dužnosti, pokazuje istraživanje Insajdera. Prema Zakonu o javnim preduzećima iz 2012, javni konkursi za direktore tih preduzeća morali su da budu raspisani do marta 2013. Ta odredba nikad nije poštovana, a zakon je u medjuvremenu promenjen, pa je Vlada imala obavezu da raspiše konkurse za sve direktore javnih preduzeća do marta 2017.
Sudeći prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, svega 16 direktora javnih preduzeća izabrano je na konkursu. Ostale je imenovala Vlada kao vršioce dužnosti i u tom statusu su gotovo svi godinama, iako zakon kaže da u v.d. stanju mogu da budu najduže godinu dana. Paradoks je da su konkursi za direktore pojedinih državnih kompanija bili raspisani još pre nekoliko godina, ali do danas nisu okončani.
To je slučaj s najvećim javnim preduzećem - Elektroprivredom Srbije (EPS), na čijem čelu se nalazi funkcioner Srpske napredne stranke Milorad Grčić. Prema podacima sa sajta Agencije za borbu protiv korupcije, on je v.d. direktora EPS-a duže od tri godine.
Vlada Srbije je u martu 2016. raspisala konkurs za direktora te kompanije, ali nijedan od 15 prijavljenih kandidata do danas nije izabran.
U februaru 2017. raspisani su konkursi za direktore osam javnih preduzeća, medju kojima su Putevi Srbije, Koridori Srbije, Državna lutrija Srbija i Nacionalni park Djerdap. Ni ti konkursi do danas nisu okončani.
Na poziciji v.d. direktora Koridora skoro dve godine nalazio visoki funkcioner Srpske napredne stranke Zoran Babić. On je zvanično i dalje na toj poziciji, iako je podneo ostavku nakon saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi Doljevac.
Na čelu Državne lutrije Srbije nalazi se Simonida Kažić, takodje u v.d. statusu od 2017. godine, a v.d. direktor Nacionalnog parka Djerdap već četiri godine Lazar Mitrović. Ipak, ubedljivo najduži v.d. staž ima Zoran Drobnjak, koji se nalazi na čelu Puteva Srbije. On je vršilac dužnosti direktora tog preduzeća od 2011. godine.
Iako su menjajući Zakon o javnim preduzećima predstavnici vlasti najavili njihovu departizaciju, u praksi to nije sprovedeno. Tipičan primer su, kako je naveo Insajder, Pošte Srbije, na čijem čelu je bio lider PUPS-a Milan Krkobabić. Nakon što je imenovan za ministra u septembru 2016. na njegovo mesto kao vršilac dužnosti došla je takodje funkcionerka PUPS-a Mira Petrović. Iako je javni konkurs za izbor direktora Pošta raspisan još 10. marta 2017. godine, Petrović i dalje obavlja direktorsku funkciju.
Da Vlada ne odustaje od imenovanja direktora u v.d. statusu pokazuje i poslednji primer – na čelo JP Stara planina postavljen je Stefan Krkobabić, koji je i sin ministra zaduženog za koordinaciju rada javih preduzeća Milana Krkobabića. Osim što je ovde reč o potencijalnom sukobu interesa, sudeći po biografiji dostavljenoj Vladi, Stefan Krkobabić ne bi ispunio gotovo nijedan uslov da je za tu poziciju raspisan javni konkurs.
Po Zakonu o javnim preduzećima, da bi neko bio izabran za direktora mora da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa delatnošću javnog preduzeća, pet godina iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje, da poznaje oblast korporativnog upravljanja, da ima iskustvo u organizovanju rada i vodjenju poslova, kao i da nije član organa političke stranke, podsetio je Insajder.
Aktuelno
Najnoviji broj
11. april 2024.
