Министар Ђорђевић најавио стратегију за повратак образованих младих људи у Србију

(Бета) - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић изјавио је данас да ће Координационо тело за праћење економских миграција у јануару наредне године Влади Србије предложити стратегију за повратак у земљу висококвалитетне радне снаге и студената који завршавају студије у иностранству.

"Уколико Влада усвоји предлог те стратегије, урадиће се акциони план који са конкретним решењима, који би могао да буде завршен до средине наредне године", казао је Ђорђевић новинарима у паузи разговора са студентима који студирају у иностранству из Организације српских студената у иностранству (ОССИ).

Он је казао да је такав план нужно направити што пре, како Србија не би дошла у ситуацију, попут рецимо Хрватске, да по уласку у ЕУ дође до великог таласа миграције, када никакве накнадне мере не би могле да помогну.

Ђорђевић је навео да је за сада разматрано искуство Израела и Финске.

Како је објаснио, према искуству Финске, програм помоћи државе се односио на оне студенте који имају визију и издвајају се од других по својим вештинама и које је држава по завршетку студија запошљавала у домаћим компанијама средње величине и давала им годину до две дана највећу плату коју би могли да зарађују у иностранству.

"У 100 одсто случејева они су и после тога остајали у тим фирмама, послодавци су настављали да им дају велику плату, јер је корист од њиховог ангажовања за компанију била исплатива", казао је он и додао да се такво улагање држави враћа у пет пута већем обиму.

Циљ данашњег састанка, према његовим речима, био је да студенти поставе питања представницима министарства, али и да се упознају са оним што ради влада Србије за студенте који студирају у иностранству.

Како је додао, идеја Министарства је да представници ОССИ учествују у раду Координационог тела за економске миграције.

"Њихово искуство нам је драгоцено", казао је Ђоређевић и навео да жели да саслуша разлоге студената који желе да се врате у земљу, али и оних који то не желе, како би стратегија и акциони план били успешни.

Председник ОССИ Александар Љубомировић казао је да је та организација студената ове године покренула један од најзначајнијих програма "Поссибилитy" са жељом да чланови организације обављају праксу у Србији, а касније се и запосле у земљи.

"Ступили смо у контакт са 30 приватних фирму у Србији са жељом да студенти обављају стручне праксе и да се касније можда запосле у тим фирмама", казао је он и додао да ће ускоро почети разговоре и са државним институцијама.

За сада је свих 30 места за стручне праксе попуњено, а како је додао, наредне године се нада да ће у сарадњи и са јавним сектором бити омогућена пракса за 130 студената.

Љубомировић сматра да чланови ОССИ могу да допринесу раду Координационог тела за праћење економских миграција и изразио задовољство што је Влада препознала значај њиховог учешћа у том тиму.

"Ту смо да помогнемо и предложимо разне идеје, било да се ради о нострификацији диплома или при писању закона", рекао је он.

Један од предлога, како је навео, је и да се Доситејеву стипендију убудуће додељује не само студентима који барем једну годину школовања заврше у Србији, већ да буде доступна и онима који читаво школовање проведу у иностранству.

Љубомировић је објаснио да је сличан подстицај 60-их и 70-их година прошлог века имао и Сингапур за своје студенте и да је то дало добре резултате.

Он сматра да би укидаје ограничења за Доситејеву стипендију додатно подстакло људе да оду на школовање, али да се врате, запосле и помогну својој земљи.

Према његовим речима, тренутно се не зна тачан број студената из Србије који студирају у иностранству.

"Према процени ОССИ, која окупља око 10.000 тих студената, јесте да их има најмање 30.000, а можда и више", казао је Љубомировић.

Према анкети, коју је ОССИ урадио почетком ове године, а у којој је до сада учествовало више од 1.000 студената из Србије који студирају у иностранству, око 70 одсто њих би желело да се након завршетка школовање врати у земљу.

"У Србију жели да се врати 70 одсто студената, али плаши се тог корака због недостатка контаката, искуства, лоше материјалне ситуације", рекао је Љубомировић и оценио да би успех био да се мерама државе за почетак помогне повратак и пет и дест одсто тих студената.

Како је додао, оних 30 одсто који не желе да се врате као разлоге су навели финансијску ситуацију, нестабилне економске и друге прилике у земљи.

Љубомировић је казао да не сумња у озбиљне намере владе Србије, јер су студенти који се школују у иностранству "озбиљан ресурс" државе, наводећи да се помаци виде, али да у ОССи "тек очекују оно право".