5. август 2019.5. авг 2019.
Министар Ђорђевић најавио стратегију за повратак образованих младих људи у Србију
(Бета) - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић изјавио је данас да ће Координационо тело за праћење економских миграција у јануару наредне године Влади Србије предложити стратегију за повратак у земљу висококвалитетне радне снаге и студената који завршавају студије у иностранству.
"Уколико Влада усвоји предлог те стратегије, урадиће се акциони план који са конкретним решењима, који би могао да буде завршен до средине наредне године", казао је Ђорђевић новинарима у паузи разговора са студентима који студирају у иностранству из Организације српских студената у иностранству (ОССИ).
Он је казао да је такав план нужно направити што пре, како Србија не би дошла у ситуацију, попут рецимо Хрватске, да по уласку у ЕУ дође до великог таласа миграције, када никакве накнадне мере не би могле да помогну.
Ђорђевић је навео да је за сада разматрано искуство Израела и Финске.
Како је објаснио, према искуству Финске, програм помоћи државе се односио на оне студенте који имају визију и издвајају се од других по својим вештинама и које је држава по завршетку студија запошљавала у домаћим компанијама средње величине и давала им годину до две дана највећу плату коју би могли да зарађују у иностранству.
"У 100 одсто случејева они су и после тога остајали у тим фирмама, послодавци су настављали да им дају велику плату, јер је корист од њиховог ангажовања за компанију била исплатива", казао је он и додао да се такво улагање држави враћа у пет пута већем обиму.
Циљ данашњег састанка, према његовим речима, био је да студенти поставе питања представницима министарства, али и да се упознају са оним што ради влада Србије за студенте који студирају у иностранству.
Како је додао, идеја Министарства је да представници ОССИ учествују у раду Координационог тела за економске миграције.
"Њихово искуство нам је драгоцено", казао је Ђоређевић и навео да жели да саслуша разлоге студената који желе да се врате у земљу, али и оних који то не желе, како би стратегија и акциони план били успешни.
Председник ОССИ Александар Љубомировић казао је да је та организација студената ове године покренула један од најзначајнијих програма "Поссибилитy" са жељом да чланови организације обављају праксу у Србији, а касније се и запосле у земљи.
"Ступили смо у контакт са 30 приватних фирму у Србији са жељом да студенти обављају стручне праксе и да се касније можда запосле у тим фирмама", казао је он и додао да ће ускоро почети разговоре и са државним институцијама.
За сада је свих 30 места за стручне праксе попуњено, а како је додао, наредне године се нада да ће у сарадњи и са јавним сектором бити омогућена пракса за 130 студената.
Љубомировић сматра да чланови ОССИ могу да допринесу раду Координационог тела за праћење економских миграција и изразио задовољство што је Влада препознала значај њиховог учешћа у том тиму.
"Ту смо да помогнемо и предложимо разне идеје, било да се ради о нострификацији диплома или при писању закона", рекао је он.
Један од предлога, како је навео, је и да се Доситејеву стипендију убудуће додељује не само студентима који барем једну годину школовања заврше у Србији, већ да буде доступна и онима који читаво школовање проведу у иностранству.
Љубомировић је објаснио да је сличан подстицај 60-их и 70-их година прошлог века имао и Сингапур за своје студенте и да је то дало добре резултате.
Он сматра да би укидаје ограничења за Доситејеву стипендију додатно подстакло људе да оду на школовање, али да се врате, запосле и помогну својој земљи.
Према његовим речима, тренутно се не зна тачан број студената из Србије који студирају у иностранству.
"Према процени ОССИ, која окупља око 10.000 тих студената, јесте да их има најмање 30.000, а можда и више", казао је Љубомировић.
Према анкети, коју је ОССИ урадио почетком ове године, а у којој је до сада учествовало више од 1.000 студената из Србије који студирају у иностранству, око 70 одсто њих би желело да се након завршетка школовање врати у земљу.
"У Србију жели да се врати 70 одсто студената, али плаши се тог корака због недостатка контаката, искуства, лоше материјалне ситуације", рекао је Љубомировић и оценио да би успех био да се мерама државе за почетак помогне повратак и пет и дест одсто тих студената.
Како је додао, оних 30 одсто који не желе да се врате као разлоге су навели финансијску ситуацију, нестабилне економске и друге прилике у земљи.
Љубомировић је казао да не сумња у озбиљне намере владе Србије, јер су студенти који се школују у иностранству "озбиљан ресурс" државе, наводећи да се помаци виде, али да у ОССи "тек очекују оно право".
"Уколико Влада усвоји предлог те стратегије, урадиће се акциони план који са конкретним решењима, који би могао да буде завршен до средине наредне године", казао је Ђорђевић новинарима у паузи разговора са студентима који студирају у иностранству из Организације српских студената у иностранству (ОССИ).
Он је казао да је такав план нужно направити што пре, како Србија не би дошла у ситуацију, попут рецимо Хрватске, да по уласку у ЕУ дође до великог таласа миграције, када никакве накнадне мере не би могле да помогну.
Ђорђевић је навео да је за сада разматрано искуство Израела и Финске.
Како је објаснио, према искуству Финске, програм помоћи државе се односио на оне студенте који имају визију и издвајају се од других по својим вештинама и које је држава по завршетку студија запошљавала у домаћим компанијама средње величине и давала им годину до две дана највећу плату коју би могли да зарађују у иностранству.
"У 100 одсто случејева они су и после тога остајали у тим фирмама, послодавци су настављали да им дају велику плату, јер је корист од њиховог ангажовања за компанију била исплатива", казао је он и додао да се такво улагање држави враћа у пет пута већем обиму.
Циљ данашњег састанка, према његовим речима, био је да студенти поставе питања представницима министарства, али и да се упознају са оним што ради влада Србије за студенте који студирају у иностранству.
Како је додао, идеја Министарства је да представници ОССИ учествују у раду Координационог тела за економске миграције.
"Њихово искуство нам је драгоцено", казао је Ђоређевић и навео да жели да саслуша разлоге студената који желе да се врате у земљу, али и оних који то не желе, како би стратегија и акциони план били успешни.
Председник ОССИ Александар Љубомировић казао је да је та организација студената ове године покренула један од најзначајнијих програма "Поссибилитy" са жељом да чланови организације обављају праксу у Србији, а касније се и запосле у земљи.
"Ступили смо у контакт са 30 приватних фирму у Србији са жељом да студенти обављају стручне праксе и да се касније можда запосле у тим фирмама", казао је он и додао да ће ускоро почети разговоре и са државним институцијама.
За сада је свих 30 места за стручне праксе попуњено, а како је додао, наредне године се нада да ће у сарадњи и са јавним сектором бити омогућена пракса за 130 студената.
Љубомировић сматра да чланови ОССИ могу да допринесу раду Координационог тела за праћење економских миграција и изразио задовољство што је Влада препознала значај њиховог учешћа у том тиму.
"Ту смо да помогнемо и предложимо разне идеје, било да се ради о нострификацији диплома или при писању закона", рекао је он.
Један од предлога, како је навео, је и да се Доситејеву стипендију убудуће додељује не само студентима који барем једну годину школовања заврше у Србији, већ да буде доступна и онима који читаво школовање проведу у иностранству.
Љубомировић је објаснио да је сличан подстицај 60-их и 70-их година прошлог века имао и Сингапур за своје студенте и да је то дало добре резултате.
Он сматра да би укидаје ограничења за Доситејеву стипендију додатно подстакло људе да оду на школовање, али да се врате, запосле и помогну својој земљи.
Према његовим речима, тренутно се не зна тачан број студената из Србије који студирају у иностранству.
"Према процени ОССИ, која окупља око 10.000 тих студената, јесте да их има најмање 30.000, а можда и више", казао је Љубомировић.
Према анкети, коју је ОССИ урадио почетком ове године, а у којој је до сада учествовало више од 1.000 студената из Србије који студирају у иностранству, око 70 одсто њих би желело да се након завршетка школовање врати у земљу.
"У Србију жели да се врати 70 одсто студената, али плаши се тог корака због недостатка контаката, искуства, лоше материјалне ситуације", рекао је Љубомировић и оценио да би успех био да се мерама државе за почетак помогне повратак и пет и дест одсто тих студената.
Како је додао, оних 30 одсто који не желе да се врате као разлоге су навели финансијску ситуацију, нестабилне економске и друге прилике у земљи.
Љубомировић је казао да не сумња у озбиљне намере владе Србије, јер су студенти који се школују у иностранству "озбиљан ресурс" државе, наводећи да се помаци виде, али да у ОССи "тек очекују оно право".
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.