Инфо

16. август 2019.16. авг 2019.
Пола века Вудстока

Пола века Вудстока

Бета) - Пре 50 година, на пољани у држави Њујорк, одржан је фестивал Вудсток, који је са четири хаотична дана музике, проповедања мира и слободне љубави, стотинама хиљада посетилаца у блату, али и митовима и легендама постао симбол идеализма и контракултуре 60-их година, пишу светски медији, преноси Радио слободна Европа.

ББЦ пише да је око 400.000 људи испунило пољану у држави Њујорк за "мир и музику" на фестивалу Вудсток који је постао симбол идеализма 60-их година.

Фестивал одржан на фарми у месту Бетел у држави Њујорк од 15. до 18. августа 1969. године, истиче британски сервис, многи виде као средишну тачку слободе, секса, дроге и рок-ен-рола који су подстицали контракултурни покрет те деценије.

За посетиоце фестивала с којима је ББЦ разговарао, Вудсток је био место где су видели да постоје многи који имају сличне ставове о рату у Вијетнаму и друштву, симбол ослобађања и скидања окова, мада има и оних који га памте "по блату и прљавштини" или као мешавину "огромног саобраћајног застоја, пљускова, смрдљивих преносних вецеа, једва јестиве хране и огромне, дезорганизоване гомиле".

О Вудстоку се говори као о политичком ставу који је дефинисао генерацију, као о објави мира, о неколико хаотичних дана који су променили музичку историју и сличним метафорама чије значење је понекад помућено митовима, оцењује агенција Франс прес.

Фестивал има значајну културну тежину, истиче АФП, али и додаје да су деценије прежвакавања легенди кроз призму носталгије довеле до тога да се наслеђе скоро пола милиона младих који су се проводили на киши мање доживљава као револуционарна поткултура, а више као клише поп културе.

Америчко друштво се 1969. носило с мобилизацијом, протестима против рата у Вијетнаму, расним немирима и убиствима Мартина Лутера Кинга и Роберта Кенедија – чиме је имплицитно осећај мира и љубави на Вудстоку постављен као противотров гневу, оцењује француска агенција.

Мада су на Вудстоку извођене многе протесне и антиратне песме, постоји заблуда око политичности фестивала, каже за АФП културолошкиња Марта Бејлс и додаје да активисти антиратног покрета и покрета за права црнаца Вудсток нису схватали озбиљно – за њих је то била "гомила дрогираних хипика... који нису схватали колико је ситуација озбиљна".

Како су стотине хиљада људи почеле да долазе у Бетел, почела је музика и митологизирање, заједно с кишом, блатом, осећајем припадања неочекиваном мноштву, прогнозама катастрофе, таласима еуфорије и нелагодности, као и хеликоптерима који довозе музичаре, али и храну и лекове, пише музички критичар Њујорк тајмса Џон Паралес.

На фестивалу су се, додаје Паралес, окупиле неке од најбољих група тог времена - Грејтфул дед, Криденс клирвотер ривајвл, Џенис Џоплин, Слај енд д фемили стоун, Џеферсон ерплејн, Џими Хендрикс...

Фестивал је испунио паролу "мир и музика" – неочекивано велики број људи је био неочекивано пријатељска заједница и, како пише Паралес, задовољство је понуђено као решење за друштвене проблеме, не просто као разонода.

На сваком фестивалу касније, указује Паралес, посетиоци су третирани као потрошачи а не као борци за заједничку ствар. На Вудстоку су ствари дељене и храна је била бесплатна.

Историчар Даглас Бринкли у Волстрит џурналу оценио је да је Вудсток био аутентичан историјски климакс који је дефинисао контракултуру 60-их – четвородневни циклон мира, љубави, рок музике, чупавих коса, хипи моде, пљускова, гнева због Вијетнамског рата, андерграунд револта и много дрога за промену стања свести.

Вудсток је био неодољива прича за медије који су писали о предозирањима од ЛСД-а, голотињи, несташици хране, проблемима са саобраћајем и прљавим тоалетима. Међутим, педесет година касније, утопијска нада Вудстока је и даље снажна, истиче Бринкли и додаје да је за многе лекција Вудстока да живот не чине олује, већ плес на киши.

Ипак, наслеђе Вудстока су и упозорења на опасности од дрога и одустајања од друштва, додаје он. Многи су, вођени обећањем о психоделичном ослобађању ЛСД-ем, отишли на пут без повратка. Музичар Дејвид Крози, који је наступао на Вудстоку 1969, у интервјуу пре пет година је рекао да је у једном тренутку мислио да ће умрети од дрога, као што се десило Хендриксу и Џоплин годину дана после Вудстока.

По данашњим стандардима, карте за тродневни фестивал су биле багатела с ценом од 18 долара. У данашњем новцу то је око 125 долара, што је и даље мање од трећине цена карата за уобичајени тродневни фестивал данас, указује Ројтерс.

Мада Вудсток није први, модерни музички фестивали су израсли на етосу вишедневног концерта 1969. који има митско место у историји америчке поп културе, пише часопис Тајм.

Музички фестивали су, међутим, еволуирали из "уради сам" комуналног духа Вудстока, поставши мејнстрим бизнис који доноси профит и корпоративна спонзорства, с десетинама милиона посетилаца.

Док је Вудсток 1969. имао губитак који је тек касније надокнађен профитом од филма и музичког албума, највећи фестивал у САД, Коачела, 2017. је имао профит од 114,6 милиона долара.

Најновији број

21. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa