Кркобабић: За непуне две и по године у Србији основано 550 задруга

(Бета) - Министар задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Србије, Милан Кркобабић изјавио је данас у Београду да је за непуне две и по године у Србији формирано 550 задруга.

"Акција '500 задруга у 500 села' је постигла свој циљ, али настављамо, јер нам је циљ да свако веће село у Србији има задругу, зато што без таквог удруживања не можемо говорити о опстанку села", казао је он уочи округлог стола "Задругарство јуче, данас, сутра", у Палати Србија.

Оценио је да оснивање толико задрзга представља препород задругарства у Србији чиме је отклоњено неповерење пољопривредника у тај облик њихове организације.

Кркобабић који је и копредсеник Националног тима за препород села Србије, навео је да се у 550 великих села Србије око нових задруга окупило у просеку пет до десет домаћинстава, са још 20 до 100 домаћинстава коопераната.

Оценио је да задруге више нису "успутна носталгија", већ "императив 21. века" јер "задруга је иманентна у ЕУ, она решава организациона питања и повезивања пољопривредника, проблеме малих поседа, али и омогућује трансфер знања и технологија, са циљем да производи пољопривредника дођу на што више тржишта".

Он је истакао и допринос Српске академије наука и уметности (САНУ) и Одбора за село, чија је идеја обнова задругарства у Србији.

"Влада Србије је ту идеју подржала и својим програмима помоћи за 2017, 2018. и 2019. годину укупно ће издвојити 1,7 милијарди динара подстицајних средстава за задруге", рекао је Кркобабић.

У досадашњој реализацији тог пројекта помоћ су добиле 94 задруге.

Министар је рекао да у развоју задругарства даље треба разматрати освајање тржишта и тако омогућити да производи пољопривредника у што већем обиму стигну у велике трговинске ланце и да се извозе.

Ради се и на увођење виших организационих облика задругарства као што су сложене задруге, односно на специјализацији задруга и њиховом повезивању, уз више фазе прераде и јасна обавезујућа правила рада.

Како је објаснио, све се ради с циљем да с младима створе услови да остану на селу, јер је сада тек сваки 14. носилац пољопривредног газдинства у Србији млађи од 40 година.

Академик Драган Шкорић, председник Одбора за село САНУ, казао је да је жеља да се образовање, односно знање у селима дигну на виши ниво.

"Добар корак је урађен пројектом '500 задруга у 500 села', јер је пробуђена свест код сељана да су јачи једино удружени, односно да са новим знањем и перманентним образовањем могу бити конкурентни на глобалбном тржишту", казао је он.

Истакао је да је удруживање у задруге једини излаз са села у Србији, јер робна производња није могућа са поседима величине два до три хектара.

"Битно је да се уради и реонизација производње, јер не може све да се гају на свакон месту, али и да се хиљаде запуштених ливада и пашњака оспособе за органску производњу", рекао је Шкорић.

Члан Националног тима за препород села Србије Владимир Готи казао је да је био скептик према остваривању идеје о оснивању 500 задруга, али да га је резултат демантовао.

"Идеја САНУ и Министарства је пала на плодно тло и село је показало да није успавано и да су људи спремни да иду за властитим, али и за интересом друштва", казао је Гоати и оценио и да се у тој идеји не виде политичке поделе које се осећају у Србији.