Инфо

17. август 2019.17. авг 2019.
На данашњи дан, 17. август

На данашњи дан, 17. август

1552 - У Београду је штампана прва књига ћирилицом, позната као "Београдско четворојеванђеље". Књигу, која представља драгоцен извор за упознавање прилика у Београду средином 16. века, штампао је Тројан Гундулић, припадник дубровачке колоније у Београду.

1629 - Рођен је Јан Собјески, пољски краљ (1674-96), национални херој који се успешно борио против Шведске, Турске, Татара и Козака. Слављен је као спаситељ Европе, када је 1683. ослободио Беч турске опсаде и тиме спречио продор Турске у средњу Европу.
1743 - Миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан је руско-шведски рат (1741-43).

1753 - Рођен је чешки слависта Јозеф Добровски (Јосеф Добровскy), најзначајнија личност чешког народног препорода, аутор граматике чешког језика и "Уџбеника старославенског језика" (1822), прве научне граматике старославенских језика.

1786 - Рођен је амерички национални јунак и политичар Дејви Крокет (Давy Цроцкетт), члан Конгреса САД од 1827. до 1831. и од 1833. до 1835. Погинуо је у марту 1836. бранећи тврђаву Аламо од Мексиканаца.

1786 - У Потсдаму је умро пруски краљ Фридрих ИИ Велики (Фриедрицх дер Гроссе), који је током владавине од 1740. до смрти створио од Пруске европску силу. Наследио га је Фридрих Вилхелм ИИ.

1850 - Данска је продала Великој Британији сва утврђења и власничка права над Златном обалом у Африци.

1879 - Основана је Француска компанија за изградњу Панамског канала на челу са Фердинандом де Лесепсом (Лессепес). Компанија је банкротирала 1889. изазвавши велики политички скандал у Француској, а градњу канала наставиле су САД, након што су 1902. откупиле француску концесију, дотад извршене радове и знатан део опреме за 40 милиона долара и основале Зону Панамског канала (1903).

1878 - Рођен је Исидор Бајић, истакнути композитор и педагог, оснивач једне од најстаријих српских музичких школа са седиштем у Новом Саду, која носи његово име.

1887 - Рођен је Карло И, последњи аустријски цар (1916-18) и угарско-хрватски краљ (1916-19), наследник Франца Јозефа И. Након неуспелих покушаја да у току Првог светског рата склопи сепаратни мир и монархију реформише у федералну државу, био је принуђен да се одрекне престола и емигрира у Швајцарску.

1896 - Џорџ Кармак (Георге Цармацк) открио је злато у притоци реке Клондајк у Канади, изазвавши једну од најмасовњих "златних грозница".

1908 - Умро је српски писац Радоје Домановић, мајстор политичке сатире, која у његовим најбољим приповеткама ("Страдија", "Вођа", "Данга") досеже ниво универзалне критике људске нарави и друштвених институција.

1941 - Немци су у Другом светском рату обесили на Теразијама у центру Београда тела петорице српских родољуба.

1943 - Савезничке снаге успоставиле су, у Другом светском рату, контролу на Сицилији.

1945 - Вођа индонежанске борбе за независност Ахмед Сукарно прогласио је независност Индонезије од Холандије и оснивање јединствене Републике Индонезије. Холандија је признала суверенитет Индонезије тек 1949, након четворогодишњег индонежанско-холандског рата.

1960 - Афричка држава Габон стекла је независност од Француске.

1962 - Чувари Берлинског зида ранили су 18-годишњег Петера Фехтера (Петер Фецхтер) када је покушао да побегне преко Берлинског зида и пустили га да умре од губитка крви. Тај случај постао је симбол трагедије до које је довело подизање зида између Источне и Западне Немачке, а двојица чувара оптужени су у јулу 1996. за убиство без предумишљаја.

1976 - У земљотресу који је изазвао огромне таласе, на филипинском острву Минданао погинуло је око 8.000 људи.

1985 - У експлозији аутомобила-бомбе у хришћанском делу Бејрута погинуло је 60 и повређено 100 људи.

1987 - Немачки ратни злочинац Рудолф Хес (Хесс), заменик Адолфа Хитлера, извршио је самоубиство у 93. години у берлинском затвору Шпандау, у коме је издржавао казну доживотне робије на коју је осуђен у Нирнбершком процесу 1946.

1988 - Од експлозије бомбе подметнуте у војни авион погинуо је пакистански диктатор, генерал Мохамед Зија ул Хак (Мохаммед Зиа, Хаq). Са председником Пакистана погинуо је и амбасадор САД у Исламабаду Арнолд Рафел (Рапхел).

1990 - Након најаве Српског националног већа да ће расписати референдум о аутономији Срба у Хрватској, специјалне снаге хрватске полиције напале су полицијске станице у српским општинама Обровац и Бенковац. Срби су одговорили подизањем барикада на саобраћајницама, чиме је почела побуна Срба у Книнској крајини.

1996 - Са космодрома у Бајконуру у васиону је полетела прва Францускиња, Клаудија Андре Дешај (Цлаудие, Десхаyс), која је потом провела 16 дана у научној мисији на руској свемирској орбиталној станици "Мир".

1999 - У најтежој природној катастрофи у историји Турске, у земљотресу са епицентром код града Измир, 150 километара западно од Истанбула, погинуло је више од 30.000 људи.

2001 - Незадовољна радом владе Србије, Демократска странка Србије донела је одлуку да повуче своје представнике из владе. Био је то почетак озбиљне кризе у Демократској опозицији Србије (ДОС) која је изборном победом у септембру 2000. срушила десетогодишњи режим Слободана Милошевића.

2004 - Умро је Жерард Сузеј (Герард Соузаy) један од највећих француских баритона.

2005 - Умро је боливијски фотограф Фреди Алборта (Фредy) који је 1967. снимио чувену фотографију убијеног легендарног герилског вође Че Геваре (Цхе Гуевара).

2008 - Амерички пливач Мајкл Фелпс освојио је осму златну медаљу на Олимпијским играма у Пекингу, поставивши тако нови рекорд по броју злата на једним Играма. Дотадашњи рекордер био је пливач Марк Шпиц са седам златних медаља са олимпијаде у Минхену 1972.

2009 - У несрећи у највећој хидроелектрани у Русији, Сајано-Шушенскаја у Хакасији, Сибир, погинуло је 75 радника. Хаварија је утицала на смањену производњу електричне енергије, а ремонт хидроелектране је трајао до новембра 2014 године.

2012 - Чланице руске панк групе "Пуси Рајот" (Пуссy Риот), које су у фебруару извеле перфоманс у храму Христа спаситеља у Москви "Богородице, прогони Путина", осуђене су на по две године затвора за хулиганство.

2017 - У терористичком нападу комбијем у Барселони погинуло је 12 људи, а 80 је повређено. Одговорност за напад у Шпанији (Каталонији) преузела је Исламска држава.

Најновији број

18. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa