Инфо

12. септембар 2019.12. сеп 2019.
Уметност старија од сећања
Мастер ликовни уметник Урош Лукић

Уметност старија од сећања

„Не могу да се сетим када сам научио да цртам, али памтим да се нисам одвајао од графитне оловке. Отац као ментор строг, али правичан. Желим да уметност коју стварам „говори“, како би посматрач истраживао, или био подстакнут на размишљање. Иконописање захтева посебно стање ума и духа“
За мастер ликовног уметника Уроша Лукића љубав према стваралаштву уткана је у живот од првог погледа на свет. Стасавао је у породици окружен очевим уметничким делима и сасвим природно је било да ће следити породичну традицију и развијати предодређени ген маште и имагинације.

-Склоност ка уметности је део мог наслеђа. У детињству често сам посматрао оца како слика и желео да будем део тог света. Не могу да се сетим када сам научио да цртам, али памтим да се нисам одвајао од графитне оловке која ми је била основни и најважнији алат. Постепено сам напредовао. У основној школи учествовао сам на ликовним конкурсима. Постоји анегдота која је везана за портрет Светог Николе, одбијен је рад, јер су мислили да је неко други нацртао, не млађи основац. Како је време одмицало, није било дилеме да ћу по завршетку основне школе уписати тадашњу школу за уметничке занате, а касније и Академију за уметност и конзервацију при СПЦ.

Колико је тешко да иста особа оличава улогу oца и ментора?

- Тата као је ментор био строг, али његове сугестије, чак и критике увек су биле оправдане. Деловале су као подстицај, будиле жељу да будем бољи, напредујем. Како сам сазревао, тако се и мој ликовни израз мењао. Оно што није то су узори и однос према уметности.

Опширније у штампаном издању...

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa