Глума је игра живота

-Глума је игра у којој уживам. Игра са одређеним правилима које поштујемо. Буди машту и води нас у свет чаролије, каже за „Глас Подриња“ млада драмска уметница Вања Павловић, која је недавно тумачила лик Ане Франк у истоименој представи Шабачког позоришта.

Прве глумачке кораке начинила је на сцени градског театра када је понесена изведбом, храбро, са дечјим ентузијазмом, ступила на позорницу, изнедивши присутне, скоро све, осим мајке којој је позориште било нешто посебно, налик животу. Разумела је „позив“ сцене чак и у времену када је појам уметности био далеко од свести детета.

-Мама је велики заљубљеник у драмску уметност, тако да је било сасвим очекивано да ћу са њом ићи да гледам представе. То је био неки наш ритуал. Неочекивано за дете, пажљиво сам посматрала дешавања на позорници. Једном приликом, када сам имала можда три године, изашла сам на сцену и поносно рекла „Од сада ћу бити овде са вама и глумити“. Добила сам апалуз за наступ и тако је све почело. Са пет година била сам део Независне драмске асоцијације „Весело мајмунче“ Љубише Баровића и Слободна Петрановића - Шарца. У њиховој секцији сам стасала, а касније је дошла UMS школа за теленте, где сам била мали манекен, дечји новинар. Посебно су ми драге Приче из Бео зоо врта са Вуком Бојовићем. То су све лепе успомене из детињства.

Опширније у штампаном издању.