21. септембар 2019.21. сеп 2019.
Бета
Југоисточна Европа остаје без становника
У земљама Југоисточне Европе заједничка је бојазан да су, због масовног одласка њихових грађана у иностранство, осуђене на биолошки нестанак. Стандард и плате у тим земљама расту, али врло полако, а њихове становнике привлаче земље попут Немачке, Аустрије, Италије или Шпаније. Тренд одласка радника и одлива мозгова из региона изазива забринутост стручњака, политичара и привредника, од Будимпеште, до Атине.
Највише одлазе управо млади, високообразовани људи, који су посебно атрактивни за тржиште радне снаге, тако да се у целом региону већ осећа мањак радне снаге, пише немачка агенција ДПА.
"Ми смо држава која нестаје", оценио је Румун Маријан Хангану поводом масовног одлива становништва из једне од најсиромашнијих земља ЕУ. "Последица је да су многа мултинационална предузећа одлучила да више не улажу у Румунију, зато што једноставно нема радне снаге", написао је Хангану на сајту своје агенције за посредовање у запошљавању.
Слично је и у суседној Бугарској. "Привреда почиње да отказује уговоре и нове пројекте, пошто нема радне снаге", признао је на једној домаћој телевизији министар привреде Емил Караканов.
Понегде у региону егзодус становништва је праћен очајничким покушајима власти да народ убеди да је све нормално. У хрватском селу Русево недавно је окречена зграда школе која има свега четири ученика. Оно што се не може префарбати, јесте чињеница да у том селу недалеко од Славонског Брода, које је спало на свега 310 житеља, половина кућа зврји празно, а поједине пропадају.
Према процени владе у Букуршту, у иностранству у овом тренутку живи више од два милиона Румуна, углавном у Шпанији и Италији. Егзодус из суседних земаља је сличан. Нови дом у некој од земаља ЕУ нашло је, према званичним подацима, више од 700.000 Бугара.
Из Хрватске је, према једној студији Хрватске централне банке, само од 2013. до 2016. године емигрирало 230.000 људи. То одговара годишњој стопи емиграције од два одсто становништва.
Србију је од 2000. године напустило 654.000 људи, показују владини подаци. Они су се придружили броју од пола милиона грађана који су већ раније отишли из Србије због ратова и разорне политике Слободана Милошевића.
Грчкој је од избијања тешке финансијске кризе 2010. године леђа окренуло најмање 400.000, углавном младх људи, показују синдикални подаци. Нови конзеративни грчки премијер Киријакос Мицотакис у више наврата је рекао да је његов циљ да унапреди живот свих Грка и да онима који су се одселили "поново пружи перспективу, како би се вратили".
Чак и у Мађарској, која је до сада важила за једну од најразвијених земаља региона, глобална криза 2008. била је окидач за талас емиграције који се после 2010. нагло појачао, установила је у својој студији социолог из Будимпеште Агнес Харс.
Само између 2010. и 2017. из Мађарске се одселило 200.000 људи, што је највиша динамика у некој од млађих чланица ЕУ. У Мађарској је од 2010. премијер Виктор Орбан, подсећа ДПА.
Једна од најтежих последица демографских кретања у Југоисточној Европи је мањак лекара и медицинског особља. У мађарском градићу Солноку због тога је привремено морала да буде затворена јединица за инфективне болести. Окружна болница у румунском граду Тулчеа, у делти Дунава, однедавно нема анестезиолога од тројице колико их је било, двојица су дали отказ а један се и сам разболео.
Многи здравствени радници са југоистока Европе каријеру настављају у Немачкој, која је запослила и кадрове из земаља региона које нису део ЕУ. Анкета у 217 немачких болница показала је јасан тренд да међу неговатељима који нису пореклом Немци предњаче они из БиХ. Према информацијама немачке асоцијације болница, већину странаца које су запослиле болнице су ангажовале саме, или преко приватних посредника.
Румунки Кристини Миху није било тешко да донесе одлуку да оде у Немачку. У школи у градићу Дева, у Трансилванији, немачки је учила као други страни језик. Касније су јој родитељи као студенту медицине у Темишвару финансирали праксу у Италији, Шпанији и у немачком Хајделбергу. "Хтела сам да прикупим међународно искуство", каже Миху (32), специјалиста интерне медицине у клиници у Нирнбергу, где живи већ шест година.
Миху каже да је поред боље зараде, један од мотива за одлазак из Румуније била и свеприсутна корупција, која јој је сметала, иако је некада било још горе. Она каже да немачко здравство, поред боље опремљених болница, има још једну црту која јој се допада, а то је да се "у Немачкој знатно више разговара са пацијентима".
Истовремено у Румунији, због проблема са радном снагом, предузетници покушавају да доведу раднике чак и са Далеког истока. Влада је ове године одобрила контингент од 20.000 радника из земаља које нису чланице ЕУ. То је недавно било и тема билтералних разговора са Пакистаном. Маријан Хангану, међутим, сматра да је тај контингент само "кап у мору", пошто је Румунији потребно најмање 300.000 радника.
Сарадња са печалбарима са Далеког истока често пуца зато што многи од њих не подносе румунску климу или храну, каже сарадница Хангануа, Андреа Тартачан. "Сада, барем у грађевинарству, покушавамо да ангажујемо раднике из Таџикистана. Они су робуснији од Вијетнамаца, пошто Таџици долазе из степе", каже Тартачан.
"Гастарбајтере" запошљава и Бугарска, иако не и из тако егзотичних крајева као Румунија. У црноморским купалиштима келнери и собарице су, поред осталог, из Украјине, Белорусије, и Молдавије.
Чини се да Запад својом политиком подстиче исељавање. На крајње сиромашном Косову немачки министар здравства Јенс Шпан недавно је посетио средњу медицинску школу у којој се образују кадрови за Немачку. И репрезентативна немачка гимназија у Призрену сматра се локомотивом за одлив мозгова. У свакој генерацији до 30 матураната добије понуду да школовање настави у Немачкој, а од тих матураната мало који се касније вратио на Косово.
Са становишта Института за истраживање тржиште рада (ИАБ) у Нирнбергу, Немачка има користи од досељеника из југоисточне Европе. Херберт Брикер из тог института каже да би без њих у областима као што су грађевинарство, медицинска нега или гастрономија било проблема, пошто кандидата Немаца за те послове готово да и нема.
Брикер тврди и да је, према сазнањима ИАБ, перспектива доброг посла на Западу подстакла жељу за образовањем у земљама источне и југоисточне Европе и да је у њима знатно порастао број академских грађана.
Таквим оценама оштро се противи Тадо Јурић, политиколог и стручњак за демографију на Католичком универзитету у Загребу. Он сматра да Немачка своје демографске проблеме не сме да решава имиграцијом са југоистока Европе. Оценивши да "није фер да Немачка спасава себе на рачун свих нас", Јурић је затражио да се проблемом "нефер миграција" позабави и ЕУ .
Највише одлазе управо млади, високообразовани људи, који су посебно атрактивни за тржиште радне снаге, тако да се у целом региону већ осећа мањак радне снаге, пише немачка агенција ДПА.
"Ми смо држава која нестаје", оценио је Румун Маријан Хангану поводом масовног одлива становништва из једне од најсиромашнијих земља ЕУ. "Последица је да су многа мултинационална предузећа одлучила да више не улажу у Румунију, зато што једноставно нема радне снаге", написао је Хангану на сајту своје агенције за посредовање у запошљавању.
Слично је и у суседној Бугарској. "Привреда почиње да отказује уговоре и нове пројекте, пошто нема радне снаге", признао је на једној домаћој телевизији министар привреде Емил Караканов.
Понегде у региону егзодус становништва је праћен очајничким покушајима власти да народ убеди да је све нормално. У хрватском селу Русево недавно је окречена зграда школе која има свега четири ученика. Оно што се не може префарбати, јесте чињеница да у том селу недалеко од Славонског Брода, које је спало на свега 310 житеља, половина кућа зврји празно, а поједине пропадају.
Према процени владе у Букуршту, у иностранству у овом тренутку живи више од два милиона Румуна, углавном у Шпанији и Италији. Егзодус из суседних земаља је сличан. Нови дом у некој од земаља ЕУ нашло је, према званичним подацима, више од 700.000 Бугара.
Из Хрватске је, према једној студији Хрватске централне банке, само од 2013. до 2016. године емигрирало 230.000 људи. То одговара годишњој стопи емиграције од два одсто становништва.
Србију је од 2000. године напустило 654.000 људи, показују владини подаци. Они су се придружили броју од пола милиона грађана који су већ раније отишли из Србије због ратова и разорне политике Слободана Милошевића.
Грчкој је од избијања тешке финансијске кризе 2010. године леђа окренуло најмање 400.000, углавном младх људи, показују синдикални подаци. Нови конзеративни грчки премијер Киријакос Мицотакис у више наврата је рекао да је његов циљ да унапреди живот свих Грка и да онима који су се одселили "поново пружи перспективу, како би се вратили".
Чак и у Мађарској, која је до сада важила за једну од најразвијених земаља региона, глобална криза 2008. била је окидач за талас емиграције који се после 2010. нагло појачао, установила је у својој студији социолог из Будимпеште Агнес Харс.
Само између 2010. и 2017. из Мађарске се одселило 200.000 људи, што је највиша динамика у некој од млађих чланица ЕУ. У Мађарској је од 2010. премијер Виктор Орбан, подсећа ДПА.
Једна од најтежих последица демографских кретања у Југоисточној Европи је мањак лекара и медицинског особља. У мађарском градићу Солноку због тога је привремено морала да буде затворена јединица за инфективне болести. Окружна болница у румунском граду Тулчеа, у делти Дунава, однедавно нема анестезиолога од тројице колико их је било, двојица су дали отказ а један се и сам разболео.
Многи здравствени радници са југоистока Европе каријеру настављају у Немачкој, која је запослила и кадрове из земаља региона које нису део ЕУ. Анкета у 217 немачких болница показала је јасан тренд да међу неговатељима који нису пореклом Немци предњаче они из БиХ. Према информацијама немачке асоцијације болница, већину странаца које су запослиле болнице су ангажовале саме, или преко приватних посредника.
Румунки Кристини Миху није било тешко да донесе одлуку да оде у Немачку. У школи у градићу Дева, у Трансилванији, немачки је учила као други страни језик. Касније су јој родитељи као студенту медицине у Темишвару финансирали праксу у Италији, Шпанији и у немачком Хајделбергу. "Хтела сам да прикупим међународно искуство", каже Миху (32), специјалиста интерне медицине у клиници у Нирнбергу, где живи већ шест година.
Миху каже да је поред боље зараде, један од мотива за одлазак из Румуније била и свеприсутна корупција, која јој је сметала, иако је некада било још горе. Она каже да немачко здравство, поред боље опремљених болница, има још једну црту која јој се допада, а то је да се "у Немачкој знатно више разговара са пацијентима".
Истовремено у Румунији, због проблема са радном снагом, предузетници покушавају да доведу раднике чак и са Далеког истока. Влада је ове године одобрила контингент од 20.000 радника из земаља које нису чланице ЕУ. То је недавно било и тема билтералних разговора са Пакистаном. Маријан Хангану, међутим, сматра да је тај контингент само "кап у мору", пошто је Румунији потребно најмање 300.000 радника.
Сарадња са печалбарима са Далеког истока често пуца зато што многи од њих не подносе румунску климу или храну, каже сарадница Хангануа, Андреа Тартачан. "Сада, барем у грађевинарству, покушавамо да ангажујемо раднике из Таџикистана. Они су робуснији од Вијетнамаца, пошто Таџици долазе из степе", каже Тартачан.
"Гастарбајтере" запошљава и Бугарска, иако не и из тако егзотичних крајева као Румунија. У црноморским купалиштима келнери и собарице су, поред осталог, из Украјине, Белорусије, и Молдавије.
Чини се да Запад својом политиком подстиче исељавање. На крајње сиромашном Косову немачки министар здравства Јенс Шпан недавно је посетио средњу медицинску школу у којој се образују кадрови за Немачку. И репрезентативна немачка гимназија у Призрену сматра се локомотивом за одлив мозгова. У свакој генерацији до 30 матураната добије понуду да школовање настави у Немачкој, а од тих матураната мало који се касније вратио на Косово.
Са становишта Института за истраживање тржиште рада (ИАБ) у Нирнбергу, Немачка има користи од досељеника из југоисточне Европе. Херберт Брикер из тог института каже да би без њих у областима као што су грађевинарство, медицинска нега или гастрономија било проблема, пошто кандидата Немаца за те послове готово да и нема.
Брикер тврди и да је, према сазнањима ИАБ, перспектива доброг посла на Западу подстакла жељу за образовањем у земљама источне и југоисточне Европе и да је у њима знатно порастао број академских грађана.
Таквим оценама оштро се противи Тадо Јурић, политиколог и стручњак за демографију на Католичком универзитету у Загребу. Он сматра да Немачка своје демографске проблеме не сме да решава имиграцијом са југоистока Европе. Оценивши да "није фер да Немачка спасава себе на рачун свих нас", Јурић је затражио да се проблемом "нефер миграција" позабави и ЕУ .
Извор: Бета
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
