Председник Фискалног савета: Макроекономска стабилност без реформи не омогућава раст Србије

Влада Србије се задовљава макроекономском стабилношћу и ниским дефицитом, али не чини важан корак даље у структурним рефомама, пре свега јавног сектора, које би поспешиле привредни раст, изјавио је данас председник Фискалног савета Павле Петровић.

-Реформа јавних предузећа, међу којима је највеће Електропривреда Србије (ЕПС), могла би да, заједно са другим јавним предузећима, буде генератор инвестирања и привредног раста што данас није случај", рекао је он на 18. Међународној конференцији Београдске берзе "Upgrade in Belgrade".

Додао је да се ниске јавне и домаће приватне инвестиције коче због проблема пре свега у владавини права и нивоу корупције.

-Домаће приватне инвестиције су једна од кључних карика које би могле да постакну привредни раст - рекао је он.

Навео је да део приватизације преосталих државних предузећа иде у добром правцу, али и нагласио да су главни проблем она предузећа која ће остати у државном власништву, а која се не реформишу, пре свега ЕПС.

Указао је да је ЕПС у свој развој дуго инвестирао износе мање од амортизације, због чега се капацитети тог јавног предузећа смањују, па ускоро неће успети да одржава постојећи нивио производње, а мораће да задовољи и будућу тражњу. Додао је да у ЕПС-у постоји и велика потреба за улагањем у зажтиту шивотне средине.

Петровић је казао и да ће велики проблем представљати и локална јавна предузеће која су неефикасна, посебно она из комуналне делатности, која захтевају велику трансформацију.

Он је додао и да је основи проблем Србије низак привредни раст, чији је тренд између три и 3,5 одсто, што је мање од земаља централне и источне Европе, а има стварни потенцијал да расте око пет одсто, али поновио је, уз структурне реформе.

Петровић је оценио да су планови Влада Србије за 2020. у области фискалне политике у ужем смислу добри, с озбиром на низак дефицит укупног консолидованог буџета од 0,5 БДП-а.

-Он је одговарајућег нивоа за Србију, који омогућава значајно смањење јавног дуга у односу на економски производ земље - казао је он.

Петровић је рекао да ће се при таквом дефициту јавни дуг, који је тренутно нешто изнад 50 одсто БДП, смањивати за два процентна поена годишње.

Додао је да је средњорочном политиком, коју је Влада Србије најавила у фискалној стратегији за наредне године, предвиђен низак дефицит, "што би значило да ће се јавни дуг и даље смањивати".

-Наша је препорука да дуг иде испод 45 одсто БДП-а, да то буде горња граница, зато што то обезбеђује макороекономску стабилност, смањује ризик земље, а тиме и каматне стопе- рекао је Петровић.