12. децембар 2019.12. дец 2019.
Фискални савет: Завршни рачуни буџета Србије показују да је потрошња већа од планиране
(Бета) - Завршни рачуни буџета Србије од 2002. до 2018. године, достављени Скупштини Србије, показују да је стварна потрошња буџетских корисника осетно већа од износа који су били у буџетским плановима и извештајима Министарства финансија о текућем извршењу буџета, наводи се у данас објављеној анализи Фискалног савета.
"Након три године необјављивања и седамнаест година неусвајања завршних рачуна у Народној скупштини, ови важни закони за период 2002-2018. године ушли су у скупштинску процедуру, чиме је учињен значајан корак ка унапређењу система за управљање јавним финансијама, јер једино завршни рачуни дају коначне и довољно свеобухватне информације о извршењу буџета Републике", истакнуто је у анализи Савета.
Завршни рачуни су показали, по оцени Савета, да постоји део расхода буџетских корисника који није обихваћен редовним извештавањем, који у просеку износи око 570 милионан евра годишње.
"Такође, завршни рачуни показују да се око 850 милиона евра годишње потроши другачије од плана изложеног у буџету и усвојеног у Скупштини. Премда се начелно знало да се током године буџетске апропријације мењају коришћењем буџетске резерве и других нетранспарентних извора, али тек сада је могуће сагледати вредност и структуру ових промена. Оне нису у потпуности економски проблематичне (на пример, око четвртине те суме односи на повећање капиталних расхода), али је ипак реч о превеликом износу да би био распоређен потпуно мимо скупштинске процедуре и увида јавности кроз коју је прошао закон о буџету", указао је Савет.
Неки од недостатака предложених завршних рачуна буџета су, сматра то независно тело, што је пропуштена прилика да се прикажу неке важне информације, као што су коме су и зашто плаћене огромне казне и пенали, која јавна предузећа су уплаћивала део добити у буџет и у ком износу, која предузећа су корисници субвенција за стране инвеститоре.
"Завршни рачуни пружају увид у приходе из ванбуџетских извора и показало се да су они у буџетским плановима систематски потцењивани. Ванбуџетским приходима финансирају се углавном текући расходи, због чега су расходи за зараде запослених већи него што се до сада сматрало", навео је у анализи Фискални савет.
Додаје се да су расходи финансирани текућом буџетском резервом велики, да расту и да су добрим делом нетранспарентни.
"Након три године необјављивања и седамнаест година неусвајања завршних рачуна у Народној скупштини, ови важни закони за период 2002-2018. године ушли су у скупштинску процедуру, чиме је учињен значајан корак ка унапређењу система за управљање јавним финансијама, јер једино завршни рачуни дају коначне и довољно свеобухватне информације о извршењу буџета Републике", истакнуто је у анализи Савета.
Завршни рачуни су показали, по оцени Савета, да постоји део расхода буџетских корисника који није обихваћен редовним извештавањем, који у просеку износи око 570 милионан евра годишње.
"Такође, завршни рачуни показују да се око 850 милиона евра годишње потроши другачије од плана изложеног у буџету и усвојеног у Скупштини. Премда се начелно знало да се током године буџетске апропријације мењају коришћењем буџетске резерве и других нетранспарентних извора, али тек сада је могуће сагледати вредност и структуру ових промена. Оне нису у потпуности економски проблематичне (на пример, око четвртине те суме односи на повећање капиталних расхода), али је ипак реч о превеликом износу да би био распоређен потпуно мимо скупштинске процедуре и увида јавности кроз коју је прошао закон о буџету", указао је Савет.
Неки од недостатака предложених завршних рачуна буџета су, сматра то независно тело, што је пропуштена прилика да се прикажу неке важне информације, као што су коме су и зашто плаћене огромне казне и пенали, која јавна предузећа су уплаћивала део добити у буџет и у ком износу, која предузећа су корисници субвенција за стране инвеститоре.
"Завршни рачуни пружају увид у приходе из ванбуџетских извора и показало се да су они у буџетским плановима систематски потцењивани. Ванбуџетским приходима финансирају се углавном текући расходи, због чега су расходи за зараде запослених већи него што се до сада сматрало", навео је у анализи Фискални савет.
Додаје се да су расходи финансирани текућом буџетском резервом велики, да расту и да су добрим делом нетранспарентни.
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
