Инфо

Берза

  • aero 907 ⚫ 0,00%
  • niis 550 ▲ 1,29%
  • snpr 2.500 ▼ -9,84%
(16. децембар 2019.)

Драги моји читаоци

Драги моји читаоци
Данас славим свој 75. рођендан, на великој торти гори 75 пламичака, а у сваком од њих је посебна вредност, година пуна изазова, а свака беше таква, чији сам делић терета и ја изнео. Сећање ишчезава само код људи, године односе у заборав неке ствари, филтрирају све прошло, чувајући место за нешто будуће, што настаје у садашњости. Код мене је другачије, успомене не бледе, оне постају златне, и вечне су колико и тај метал. Хартија и слово конзервирају све и ту ниједан зуб времена не може пронаћи пут.

Настао сам кроз мисли, жеље и планове групе људи, подстакнуте можда ентузијазмом, можда наредбом, но свакако тежњом за нечим што је те давне 1944. године било потребно Шапчанима, Мачванима, Подрињцима, Поцерцима, Јадранима. Пут сам почео на тешком терену, тамо где су још у претпрошлом веку постојали бројни листови, часописи, билтени. Наследио сам високе стандарде и бреме очекивања које је наметнуо „Шабачки гласник“. Понео сам име некада постојећег, а опет потпуно другачијег листа, морао сам да будем обухват свих делића најразличитије предратне штампе, да будем спектар у коме сваки становник може да пронађе све што жели и што је неопходно. Добро памтим, јер то само може писана реч, тај децембар 1944. године, 16. дан последњег месеца када сам из хладне просторије штампарије, под словослагачима и машинама изашао на улице града који је још таворио између ратне свести и новог доба за које не знају да ли је у току или треба да почне и шта ће то заиста донети. Осећао сам ветар новог почетка њишући се у рукама продаваца на улицама. Био сам папир и реч иза које су стајали Мирослав Борисављевић, први уредник, Ђорђе Станимировић, Велибор Поповић, Михаило Реновчевић, Милован Батановић, Никола Лилер.

Од старта сам знао да моја мисија није само да пренесем информацију, већ да будем носилац идеје, да будем тумач, аналитичар, позорност и пажња. Рођен у децембру, растао сам заједно са нашим градом и крајем. Драги моји мој, најдражи читаоче, осврни се у прошлост сети се колико можеш, а ако ти меморија стаје много пре броја 75, бићу ту да будем и прошлост коју ниси доживео, али је знаш. Уколико имаш сећање довољно дуго, сети се шта је све прошло у тих седам и по деценија и знаш шта је то и у овим мојим годинама, пламичку и свећи са те рођенданске торте.

Био сам гласило Подриња у шест држава, гледао сам и бележио промене у изгледу града, у привреди, пољопривреди, демографији, култури, образовању, спорту, политици. Лист на ветру је симбол немоћи, али оно што сам био због генерација читалаца учинило ме је снажнијим и јачим од свих бура које су односиле власти, системе, територије.

Основан као јака идеја, два пута сам се враћао из мртвих, два пута сам укидан, али ме је ваша жеља вратила. Не, нисам био Феникс, већ само облик жеље и идеје вас, ваших родитеља, треће, четврте генерације. Видео сам врхове и поноре мога подручја, осећао сам се лоше, када је и онима који ме читају било лоше, све терете јавног и општег прихватио сам и носио како и колико сам могао. Видео сам велике посете, слушао мудре главе, моћне личности, али нисам пречуо ни обичне људе. Трудио сам се колико сам могао и умео да будем оно што су ми наменили још док сам био препорука, свеобухватно гласило подринског краја.

Као што памтим све од првог дана, тако, као и свака вредна писана реч опстајем и мој животни век није ограничен, тежим вечности, без пензије, одмора, предаха, те је ово сам првих 75, од надам се безброј година. Смишљам рођенданску жељу, али ћу то вама препустити, нека буде тајна, док ћу ја бити неко ко јавно истиче своју.

Године нам, дакле, ништа не могу, ја се осећам полетно, срећно и желим да наставим да растем, ту граница нема, желим да заједно са тобом читаоче, са вама најдражи наши, да напредујем, пратим све, будем прави извор чињенице, подстакнем вредно, помогнем позитивно, упозорим на лоше, спречим негативно. Докле Подриње постоји, не само као географска, већ и културна, привредна, економска, спортска целина, док постоје Подрињци, Мачвани, Поцерци, Јадрани, Посавотамнавци, али и сви драги гости, наши поштоваоци, док постоје добри и вредни људи, желим да постојим и ја. Није ми циљ само да трајем, већ да вама значим, свима који су се, бар мало радовали, радују и који ће се радовати четвртку због мене, јер само такво трајање има смисла.

Искрено ваш
Глас Подриња
75 година млад

Најновији број

9. јул 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa