На данашњи дан

1938 Умро је Бранислав Нушић, највећи српски и југословенски комедиограф, члан Српске краљевске академије. Узори су му били Гогољ и ранији српски комедиографи Стерија и Трифковић. Његове комедије и данас су на позоришним репертоарима ("Сумњиво лице", "Господја министарка", "Народни посланик", "Протекција", "Ожалошћена породица", "Покојник").

1419 У Стогодишњем рату Француске и Енглеске, град Руан предао се енглеском краљу Хенрију В који је тиме окончао освајање Нормандије.

1736 Родјен је шкотски инжењер и физичар Џејмс Ват. Развио је и усавршио конструкцију парне машине (1765) која је постала главни покретач Индустријске револуције од друге половине 18. века.

1785 У Новом Саду је умро Захарија Стефановић Орфелин, песник, историчар, научник, богослов, издавач, картограф, калиграф, преводилац, лексикограф и фармацеут. Рођен у Вуковару 1726, био је један од најпросвећенијих Срба 18. века. Његово најзначајније књижевно дело је "Живот Петра Великог", а дело "Калиграфија" (1778) донело му је чланство у Бечкој уметничкој академији.

1809 Рођен је амерички писац Едгар Алан По . За живота готово непознат, постао је један од најутицајнијих песника када су вредност његовог дела открили француски песници Бодлер, Маларме и Валери. У спису "Филозофија композиције" анализирао је песнички поступак најчувеније поеме "Гавран". Његове кратке приповетке сматрају се претечом детективског романа.

1853 У Риму је први пут изведена Вердијева опера "Трубадур".

1878 Српска војска је у рату с Турском освојила Врање.

1899 Велика Британија и Египат су успоставили заједничку контролу над Суданом.

1902 У Петрограду је рођен византолог Георгије Острогорски. Дугогодишњи професор византијске историје на Београдском универзитету и оснивач Византолошког института Српске академије наука и уметности, једно је од највећих имена византологије 20. века. У многобројним делима проучавао је све видове живота Византије, а његова "Историја Византије" преведена је на више светских језика.

1916 На грчко острво Крф у Јонском мору почеле су да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. До априла је на Крф дошло 140.000 српских војника.

1918 Бољшевици су у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије.

1919 Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је у Србији и Црној Гори заменила јулијански календар грегоријанским који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби. Српска православна црква је задржала јулијански календар.

1938 Ваздухопловство генерала Франсиска Франка бомбардовало је у Шпанском градјанском рату Барселону и Валенсију. Погинуло је најмање 700 људи.

1945 Совјетска Црвена армија у продору ка Берлину у Другом светском рату, заузела је пољски град Краков.

1966 Индира Ганди је изабрана за председницу Владе Индије, осам дана после изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија. Сики екстремисти, припадници њеног личног обезбедења убили су је 31. новембра 1984. испред резиденције у Њу Делхију.

1983 Умро је лекар и научник Александар Костић, аутор првих југословенских уџбеника "Основе хистологије" и "Основе ембриологије" и "Медицинског речника" који је преведен на више страних језика.

1983 У Боливији је ухапшен ратни злочинац Клаус Барби злогласни нацистички шеф Лиона у Француској под немачком окупацијом у Другом светском рату.

1989 СССР је саопштио да ће једнострано повући из Европе део нуклеарних ракета кратког домета.

1993 Прве америчке јединице напустиле су Сомалију после неуспеле интервенције САД у тој афричкој земљи.

1995 Руске трупе заузеле су председничку палату у Грозном, главном граду Чеченије.