16. фебруар 2020.16. феб 2020.
Данас': Министар Ђорђевић потпуно је у праву по поређењу Србије и ЕУ
(Бета) - Министар Србије за рад Зорана Ђорђевић је "потпуно у праву", пише данас београдски лист "Данас" на свом сајту.
Министар је пошетком фебруара рекао за РТС да плате у Европској унији "нису доста веће, а живот је много пута скупљи него у Србији", а уз то "имамо друштвени живот који не постоји нигде, цена живота је нижа, квалитет живота расте из дана у дан, и већ сада је на задовољавајућем нивоу".
Ђорђевић је ту изјаву, пише лист, дао "покушавајући да демотивише 'мозгове' који масовно напуштају Србију, чак око 40.000 људи годишње".
"Данас" преноси да просек зарада у ЕУ, по последњим подацима Еуростата, износи 1.543 евра, те да је низак због плата чланица ЕУ Бугарске, Румуније и Летоније, где су плате сличне као у Србији. Највише плате су у Данској - просек 3.270 евра, у Аустрији - 2.324, Немачкој - 2.271, Француској - 2.197, а у Италији просечна плата је 1.758 евра.
У Србији просек плата за новембар прошле године износио је рекордних 477 евра, при чему високе зараде које "вуку" статистику навише, има свега десет до 12 одсто запослених, а више од милиона запослених прима месечно до 30.000 динара (250 евра), пише лист.
"Просечан грађанин Србије, дакле, зарађује 29 одсто од износа који у коверти добије просечан Европљанин", рачуна "Данас", те, као што тврди министар, "плате код њих нису доста веће".
За исхране у ЕУ просечно се издваја 12 одсто прихода домаћинства, а највише у Румунији - чак 27,8 и у Бугарској 19,2 процента.
Породице у Србији за исхрану утроше више од трећине зараде, 34 одсто.
Притом, у "европској корпи" је много више меса, рибе, млека и воћа, док у српској доминира хлеб.
За држављане ЕУ већа ставка од оне коју дају за храну су рачуни за стан, енергију и комуникације, за шта им одлази готово четвртина, 24 одсто укупних средстава, док за превоз троше више од 13 одсто расположивог новца.
За грађане Србије, рачуни које им испоручују комунална предузећа знатно су нижи, те од зараде издвајају 16 одсто за становање и грејање, а око девет одсто за превоз.
Уз то, просечан Европљанин има простора да из кућног буџета око седам одсто потроши на ресторане, што је нешто мање од своте коју месечно издваја за храну, док се у Србији тај износ за ресторане креће око свега два процента зараде, што ствара "сумњу у тезу министра да ми имамо богатији друштвени живот", пише "Данас".
На дуванске производе грађани Србије троше 42 одсто мање новца него грађани ЕУ, што значи, тумачи лист, да "нас влада јефтиним цигаретама подстиче да се дружимо, чега на Западу, јасно, нема".
Јачању друштвених веза погодује и то што велики број људи ради два или три посла, па не само што допуњује кућни буџет, него и има прилику да упозна више људи и стекне нова сазнања, пише лист.
"Данас" пореди и податке о путовањима и годишњим одморима и закључио да пошто 57 одсто грађана Србије не може да приушти породици одмор ван куће, пита: "А и зашто би, када нам министар указује како је наша земља лепа".
(крај) ссм
Министар је пошетком фебруара рекао за РТС да плате у Европској унији "нису доста веће, а живот је много пута скупљи него у Србији", а уз то "имамо друштвени живот који не постоји нигде, цена живота је нижа, квалитет живота расте из дана у дан, и већ сада је на задовољавајућем нивоу".
Ђорђевић је ту изјаву, пише лист, дао "покушавајући да демотивише 'мозгове' који масовно напуштају Србију, чак око 40.000 људи годишње".
"Данас" преноси да просек зарада у ЕУ, по последњим подацима Еуростата, износи 1.543 евра, те да је низак због плата чланица ЕУ Бугарске, Румуније и Летоније, где су плате сличне као у Србији. Највише плате су у Данској - просек 3.270 евра, у Аустрији - 2.324, Немачкој - 2.271, Француској - 2.197, а у Италији просечна плата је 1.758 евра.
У Србији просек плата за новембар прошле године износио је рекордних 477 евра, при чему високе зараде које "вуку" статистику навише, има свега десет до 12 одсто запослених, а више од милиона запослених прима месечно до 30.000 динара (250 евра), пише лист.
"Просечан грађанин Србије, дакле, зарађује 29 одсто од износа који у коверти добије просечан Европљанин", рачуна "Данас", те, као што тврди министар, "плате код њих нису доста веће".
За исхране у ЕУ просечно се издваја 12 одсто прихода домаћинства, а највише у Румунији - чак 27,8 и у Бугарској 19,2 процента.
Породице у Србији за исхрану утроше више од трећине зараде, 34 одсто.
Притом, у "европској корпи" је много више меса, рибе, млека и воћа, док у српској доминира хлеб.
За држављане ЕУ већа ставка од оне коју дају за храну су рачуни за стан, енергију и комуникације, за шта им одлази готово четвртина, 24 одсто укупних средстава, док за превоз троше више од 13 одсто расположивог новца.
За грађане Србије, рачуни које им испоручују комунална предузећа знатно су нижи, те од зараде издвајају 16 одсто за становање и грејање, а око девет одсто за превоз.
Уз то, просечан Европљанин има простора да из кућног буџета око седам одсто потроши на ресторане, што је нешто мање од своте коју месечно издваја за храну, док се у Србији тај износ за ресторане креће око свега два процента зараде, што ствара "сумњу у тезу министра да ми имамо богатији друштвени живот", пише "Данас".
На дуванске производе грађани Србије троше 42 одсто мање новца него грађани ЕУ, што значи, тумачи лист, да "нас влада јефтиним цигаретама подстиче да се дружимо, чега на Западу, јасно, нема".
Јачању друштвених веза погодује и то што велики број људи ради два или три посла, па не само што допуњује кућни буџет, него и има прилику да упозна више људи и стекне нова сазнања, пише лист.
"Данас" пореди и податке о путовањима и годишњим одморима и закључио да пошто 57 одсто грађана Србије не може да приушти породици одмор ван куће, пита: "А и зашто би, када нам министар указује како је наша земља лепа".
(крај) ссм
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
