Од 1. марта пољопривредна газдинства могу да продају храну биљног порекла

У Србији од 1. марта почиње примена правилника о производњи и промету малих количина хране биљног порекла, којим ће пољопривредним газдинствима бити омогућено да производе и продају храну биљног порекла, потврдило је данас Министарство пољопривреде.

На тај начин ће кроз прераду моћи да додају вредност својим примарним пољопривредним производима биљног порекла, речено је агенцији Бета из Министарств пољопривреде, уз напомену да се правилник не односи на примарне биљне производе, као и на прерадјене производе намењене сопственој потрошњи на газдинству.

Како је прецизирано, правилником се дефинишу врсте производа биљног порекла, мале количине производа, односно максималне вредности на годишњем нивоу, услови за обављање делатности, као и услови хигијене хране, која подразумевају дозвољена одступања од захтева Закона о безбедности хране.

Правилником се одредјује и подручје на ком се производи могу стављати у промет, као и декларисање и документација/евиденција која је обавезна за производјача.

Из министарства су навели да ће се сви који ће се бавити делатностима у складу са овим правилником бити подељени у две групације: производјачи на газдинству и производјачи у објектима малог капацитета.

Како је истакнуто, производјачи на газдинству могу прерадјивати искључиво производе пореклом са сопственог пољопривредног газдинства, а прерадјевине могу продавати у својој и суседним општинама, односно на манифестацијама у градовима Србије. Место прераде тј. објекат, такодје, мора бити на месту газдинства.

Производјачи у објектима малог капацитета могу прерадјивати примарне производе пореклом са свог газдинства или из откупа од других газдинстава, до максимално 50 одсто потребних сировина.

Место објекта малог капацитета може бити на газдинству, али и ван места газдинства, а готове производе могу продавати на територији Србије.

Наглашено је и да су дозвољена одступања од општих услова дефинисаних Законом о безбедности хране и припадајућим подзаконским актима али тако да се омогући максимална флексибилност, а да се безбедност хране не доведе у питање.

Како се новим правилником ближе прописују максималне количине производа који могу да се произведу или ставе у промет, на овај начин може трговати свако газдинство које производи до 32 тоне брашна или двоструко више у објекту малог капацитета.

Уколико се баве производњом хлеба, пецива, пекарских производа, као и тестенина максимално се може продати до 20 тона на газдинству, такодје до 10 тона производа од термички обрадјеног воћа, док се воћни сокови и нектари могу продати у количини до 16.000 литара, а сушено поврће, као и сушено ароматично и зачинско биље до четири тоне.

На газдинству се могу продавати и сушено и кандирано воће до 16 тона, производи од термички обрадјеног поврћа до осам тона, а биолошки конзервисано, као и маринирано поврће до 20 тона.

Дозвољена је и продаја сушених, односно маринираних печурака до четири тоне, хладно цедјених биљних уља до 8.000 литара, до 16.000 литара хладно цедјених напитака, до четири тоне намаза биљног порекла, до 16 тона осталих обрадјених биљних производа, као и до четири тоне осталих биљних производа.

Подсећа се да је по истом принципу држава олакшала рад и малим производјачима хране животињског порекла у децембру 2017. године и то онима који недељно продају не више од 100 килограма месних прерадјевина, 200 литара млека, 500 јаја или 100 комада живине.