Награда „ Троношки родослов“ коју додељују Епархија шабачка и Подрињски културни клуб свечано је уручена др Јовану Јањићу за књигу „Косовски завет“ у крипти Храма Светог Марка у Београду. Унивезитетски професор др Јован Јањић водећи је српски писац на пољу хришћанске културе, а домаћој и страној читалачкој публици познат је и као аутор три књиге о Патријарху Павлу. О награђеној књизи „ Косовски завет“, говорили су професор Филозофског факултета у Београду др Милош Ковић и аутор. Како је могуће да идеја видовданске етике, косовско опредење, завет, мит, живи шест стотина година. А када се уочи њена веза са опредељењем Светог Саве за Царство Небеско, одлазак из палате у манастир, онда се живот ове идеје продужава на осамсто година. То је феномен којим се наша историографија до сада није бавила. - Одговор на то питање помоћи ће нам да разумемо виталност српског народа. Како се одржао народ који је преживео пропаст својих средњовековних држава, који је вековима живео у туђинским царствима и био другог реда, раја у шеријатском Османском царству, православни у католичким царствима? Разумевање идеје Косовског завета, опредељење за Царство Небско, могао би да буде кључ за одговор на питање виталности једног народа. Није реч само о одржању живота, него о бунама, страдањима, ратовима, троструком геноциду који је српски народ поднео само у 20 веку. Мислим на Први и Други светски рат, на деведесете. Одговор на питање шта је Косовски завет и Царство Небеско крије одговор на питање трајности културе, култова, предања и, ако хоћете, биолошке виталности српског народа, истакао је др Ковић.
Косовски завет је духовна вертикала српског народа, а његово извориште је завет Светог Саве, који своје упориште има у Речи Божјој Новог Завета. Наши свети преци су се вековима држали онога што је најсветија и најчеститије, највиших вредности на којима овај свет опстаје. Ми смо народ Косовског завета, највиших духовних вредности, које су искуствено потврђене у великом историјском догађају, Боју на Косову, 1389 године. Суштина Завета исказује се кроз два стиха које народ приписује Светом кнезу Лазару: „Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и довека“. Косовски завет није аутохтон, он своје извориште налази у Светосавском завету, јер су Свети кнез Лазар и тадашња властела, односно, наш народ који се борио на Косову, стасавали у духовној клими коју су створили Свети Сава, Свети Симеон и други свети Немањићи. То су вредности Новог Завета. Зато, када кажемо да су Срби народ Косовског завета, подразумевамо да су и народ Светосавског и Новог Завета Господа Исуса Христа. Зато, у поднаслову моје књиге пише: Српски савез са Богом.
