Стручњаци: У Србији ће се преполовити БДП ако епидемија траје до јула

Раст бруто домаћег производа (БДП) у Србији ове године износиће два, уместо планираних четири одсто ако се епидемија због вируса корона заврши до јула, саопштили су данас стручњаци часописа Квартални монитор.

Фискални дефицит ће ако се епидемија заврши у првој половини године порасти на 1,5 одсто БДП-а због директних трошкова у сузбијању заразе и мера које се предузимају за смањење последица на привреду.

Епидемија би, како се наводи, могла утицати и на успоравање реализације инвестиција због могуће болести радника и недостатка материјала.

Уколико епидемија траје током целе године привреда би могла да удје у рецесију а фискални дефицит да порасте на три одсто услед смањења пореских прихода.

Утицај епидемије на привреду Србије биће краткорочан ако се она заврши ове године јер као и све природне катастрофе оставља последице у години у којој се догоди.

"Привреда у Србији би наредне године могла да се великим делом опорави јер би последице биле временски ограничене за разлику од рецесије, као 2008. и 2009. године која је изазвана унутрашњим проблемима привредног система", наводи се у саопштењу.

Дуготрајна епидемија би, по оцени стручњака Кварталног монитора, могла да утиче и на смањење директних страних инвестиција, девизне резерве, а појачао би се и притисак на слабљење динара.

Додаје се да мере које имају циљ да ублаже економске последице епидемије треба да се усмере ка делу привреде и грађана који су највише погођени и морају бити временски ограничене.

"Одобравање пореских олакшица, као што су одлагање плаћања пореза на имовину, пореза на плате и доприноса на социјално осигурање за раднике који нису радили у току епидемије помогло би најпогођениним фирмама у хотелијерству и транспорту да преброде неликбидност али би то требало условити да се у одредјеном временско раздобљу задрже радници", оценили су.

Држава би, како се наводи, могла да формира фонд из кога би одобравала ванредну социјалну помоћ радницима који су због епидемије изостали са посла, а малим и средњим предузећима да понудо субвенције или гаранције за банкарске позајмице за ликвидност.


Сличан циљ треба да има и постизање споразума измедји банака и предузећа која су посебно погодјена последицама епидемије о обустави или редуковању враћања кредита док траје епидемија.

"Одлука о обустављању враћања кредита у периоду од 90 дана је економски неоправдана мера јер обухвата и предузећа и градјане који могу да извршавају финансијске обавезе", наводи се у саопштењу.

Додаје се да повећање јавних инвестиција као стимулативна мера у току трајања епидемије коју је предвидела Влада Србије има нереалан циљ због ограниченог кретања и застоја у домаћем и међународном транспорту.