Инфо

26. март 2020.26. мар 2020.
Где је Каролина?
МИЛЕНА СТАНИМИРОВИЋ ИЗ ШАПЦА 55 ГОДИНА НЕ ЗНА ПРАВУ ИСТИНУ
О СУДБИНИ СВОЈЕ ЋЕРКЕ КАРОЛИНЕ

Где је Каролина?

Милена је Каролину родила 10. маја 1965. године као здраву и нормалну бебу. Неколико дана касније, после славља, весеља, и упознавања фамилије са приновом, дете јој шаљу за Београд, а њој поручују да иде кући. Вратили их са портирнице, а да је дете умрло и да је сахрањено о трошку болнице сазнали телеграмом
Милена Станимировић 55 година не зна каква је права судбина њене ћерке Каролине коју је родила 10. маја 1965. године у Шапцу.

Више од пола века траје њена бол. Та бол је прво била због веровања да јој је ћерка умрла, а онда се временом појавила сумња да је њена Каролина делила судбину на десетине несталих беба. Када се јаук родитеља за својим бебама довољно гласно и јасно чула, и Милена је уз помоћ своје ћерке Вере почела да трага за истином.

Тог 10. маја 1965. године Милена је на свет донела своје прво дете, ћерку, којој су дали име Каролина. Беба је на свет дошла без икаквих компликација, здрава и све је било како је требало да буде, како се надао млади шабачки брачни пар.

- Имала сам само 20 година, а мој покојни муж Живорад 24. Прекинула сам студије на економији када сам остала у другом стању. Родила сам Каролину, имала је 2 килограма и 250 грама. Цела фамилија је наредних дана долазила да види нашу ћерку. Живорад је и славље, како већ иде, направио. Свакога дана су ми доносили Каролину на подој. Рођење ћерке смо пријавили надлежним органима - прича Милена.

Четвртог, или петог дана од порођаја, Милена је видела неко благо комешање на спрату на којем је лежала.
- До тог тренутка, тих неколико дана, нико ни у једном моменту није рекао да са Каролином нешто није у реду. А, онда ми је тог дана пришла једна сестра и рекла да дете мора хитно да се пребаци у Београд. Кренула сам да се пакујем. Питали су ме шта то радим, а ја сам им одговорила да идем са својим дететом. Зауставили су ме и рекли да не могу да идем за Београд, да нема потребе, и да идем кући. Тако сам и урадила - каже Милена.

Било је такво време, није се постављало много питања, веровало се институцијама, лекарима. Милена додаје да је била млада, неспремна на ситуацију у којој се нашла.

- Замислите време у којем није било ни фиксних телефона. Мој муж је из задруге звао болницу да пита како нам је ћерка. Добијао је одговоре да је све у реду. А, онда су почели полако да га припремају - беба није добро, тешко да ће да преживи, ако и преживи имаће тешке последице... Одлучили смо да одемо до болнице у Београду. Даље од портирнице нисмо могли да стигнемо. Нису нам дали, људи на портирници. Рекли су да дете није добро и да не треба да је видимо у таквом стању. Сели смо на клупу, сами, млади, и плакали. На крају смо се вратили кући - сећа се Милена.

После два, три дана, најкасније 22. маја на њихову адресу је стигао телеграм да је Каролина преминула. Сутрадан су добили још један телеграм у којем је писало да је беба сахрањена о трошку болнице и да немају потребе да долазе у Београд.

- Стално постављам себи питања што ово, што оно, али тада једноставно ниси смео да сумњаш у званичну верзију. Такво је време било. Како је неко могао да сахрани дете без знања родитеља није ми јасно. Сва та питања сам потиснула у своју бол. Живела сам са тиме. После две године добили смо ћерку, а убрзо и сина. Када се у Србији активирао проблем несталих беба, одлучили смо да пријавимо и наш случај - додаје Милена.
Она и њена ћерка Вера Станимировић Палинкаш, подигле су кривичну пријаву против Н. Н. лица. Свесне су да је од тог догађаја прошло 55 година, али не одустају. У овом, једном од најстаријих регистрованих случајева несталих беба, има много спорних ситуација.

- Имамо извод из матичне књиге рођених на Каролинино име у којем у напомени стоји да је преминула 1.6. 1965. Први телеграм родитељи су добили око 20. маја и у њему их је болница обавестила да је дете умрло. У тој напомени, наведен је и редни број под којим тврде да је Каролина уписана у Матичну књигу умрлих. Међутим, истина је другачија. Она никада није уписана у МКУ, а при том је редни број под којим је наводно заведена из октобра 1965.

Шабачка матична служба је информацију о смрти добила на основу писменог дописа болнице да је дете преминуло 1.6. 1965. на обичном парчету папира. То је све до сада утврдила полиција - истиче Вера Станимировић Палинкаш и додаје да је у току прибављање свих осталих докумената после којих ће предмет бити прослеђен Основном јавном тужилаштву у Шапцу на даље поступање.

Оне не одустају. Свесне су да ће у једном тренутку налетети на зид, али не желе да дигну руке од трагања за истином. Судбина Каролине је само једна од неколико стотина новорођенчади које су на сумњив начин нестале током неколико деценија. Пажњу јавности, породице које трагају за истином, добиле су поново захваљујући усвајању Закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији последњег дана фебруара преступне 2020, године.

Овај акт, по тврдњама владајуће већине требало би да омогући да се дође до истине о несталој деци. Како су навели, усвојеним амандманима које је претходно Ана Брнабић, председница Владе Србије договорила са представницима удружења родитеља, предвиђено је формирање посебне комисије која ће имати увид у документа институција надлежних у случајевима несталих беба чиме се, по њиховом тумачењу, отвара простор за спровођење истрага.

Србију је на доношење посебног закона, који би био правни оквир за решавање случајева у којима се сумња да су бебе украдене, обавезала пресуда Европског суда за људска права у Стразбуру из 2013. у случају Зорице Јовановић, једне од мајки несталих беба.

Усвојени закон о бебама, како стоји у том акту, предвиђа судски налог за исплату новчане надокнаде до 10.000 евра уколико није могуће утврдити статус детета за које родитељи сумњају да је украдено.
Каролинина мајка Милена не губи наду. Свесна је времена које је протекло, али бол која је све време присутна не дозвољава јој да одустане. Драго јој је што кривично дело које је она назначила у својој пријави неће моћи да застари и нада се да ће истрага успети да склони тамну завесу са судбине њене ћерке Каролине.

Први корак
За министра унутрашњих послова Србије Небојшу Стефановића, који је бранио овај Закон у Скупштини, његово усвајање је тек први корак.
- Тема нестале деце је јако тешка и нема довољно доброг закона и решења које ће вратити дете и одагнати бол родитељима. Важно је, међутим, да се питање несталих беба покренуло са мртве тачке после много деценија неприхватљиве тишине. Разговарали смо са родитељима, удружењима, стручњацима. Цела влада се ангажовала и доношење закона је први значајан корак. МУП и Министарство правде су усагласили став да тужилаштва имају могућност да гоне неког за кривично дело иако је то учинио пре рецимо 30 година - одговара Стефановић.



Не желе новац, већ истину
Поступци ће се, предвиђа закон, спроводити у случајевима у којима се родитељ раније обраћао државним институцијама, како би се спречиле злоупотребе, као и да ће кривична пријава бити поднета ако истрага покаже да је дете нестало уз чињење кривичног дела.
Родитељи, који су организовану кампању потраге за својом децом почели раних двехиљадитих, годинама су истицали да не желе новац, већ истину и кажњавање одговорних.
Н. К.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa