Владика Григорије: Причешће не може да буде извор заразе, али - не кушајте Бога

Владика диселдорфски и целе Немачке Григорије изјавио је да он "никад не би пошао од те ствари да ли кашичица може да пренесе заразу, јер причешће само по себи не може да буде извор заразе", али је подсетио и на поруку: "Не кушај Господа свога".

"Али, да ли може кашичица да буде преносник заразе… Ја бих свакоме рекао: 'Не кушај Господа Бога свога'. Не кушај своју веру. Не кушај његову веру у тебе. Јер та његова вера у тебе је потврђена његовим страдањем на Крсту за тебе. И ти сада немој да искушаваш своју веру", рекао је владика Григорије, гостујући путем скајпа у емисији "Вече са Иваном Ивановићем" на Новој С, пренео је портал Саборник.нет.

"У том смислу", додао је, "мој став је једноставан, ја сам тај тип човека".

"Ако је Литургија за нас нешто најбитније и најсветије на овоме свету, а јесте, морамо некад да се одрекнемо најважнијих и најсветијих ствари, јер ово неће трајати вечно. Јер ако траје вечно, онда је апокалипса, онда ћемо се срести са Господом у вечности, али ако буде, као што ја верујем, и као што каже Свети Атанасије Велики: 'Облачак је, проћи ће' – онда кад наиђе облачак, паметан човек се склони, не излази на чистину да покисне или да га убије гром…", рекао је владика Григорије.

Како је навео, "или служимо Литургију у слави и чести или је не служимо за тренутак, али не зато што не волимо да је служимо или зато што не желимо да је служимо, него зато што на тај начин помажемо и чувамо нашег ближњег".

"И у том смислу је мени ту све некако једноставно, али људи увек воле да компликују и обрну ствар", оценио је владика Григорије.
Он је рекао и да је тешко говорити о неком ставу Српске православне цкрве о поступању у време опасности од коронавируса, јер о томе одлучује Сабор.

"Постоји став Синода који је доста у неком смислу широк, и гледа се из ове или оне перспективе. И као да има неког обостраног несхватања између људи који гледају с ове и с оне стране 'црквене ограде'. Ја увек волим да та ограда не постоји", рекао је владика Григорије.

Како је навео, "увек је говорио својим свештеницима и верницима 'немојте никог осуђивати, оне који су изван Цркве, јер они једног дана могу бити ми, а ми можемо бити они'".

Владика Григорије је рекао и да је он затворио све цркве у Немачкој, "не зато што се плаши власти", већ зато што мисли да је власт у Немачкој донела исправну одлуку у вези са процедурама поводом коронавируса.

“Све што је овде власт урадила, ми смо дужни да испоштујемо, али оно што је важније, ја се са свим тим слажем – не доводимо никога у опасност”, рекао је владика Григорије.

Он је додао да постоје два манастира у коме се непрестано врши служба, али да су они закључали врата за људе који долазе са стране.

"Не можемо да скупљамо народ у цркву на једно место”, рекао је владика Григорије.

"Једино можемо да служимо као породице, као куће, да се молимо Богу. Имамо два манастира у којима се непрестано служи, зато што су манастири једна кућа, али и они су закључали врата за људе који долазе са стране. С друге стране, ми овде живимо под једним кровом, има нас 18, и можемо да будемо нека мала Црква, али не можемо да скупљамо народ у Цркву на једно место", објаснио је владика Григорије.

Владика Григорије је, поводом негативних коментара власти због повратка наших држављана из иностранства, рекао да су све земље имале тај проблем.

"Тамо на граници Холандије довели су девет девојака које су биле на скијању у Италији. Шта су требали да кажу тим девојкама? Немојте да се враћате кући. Оне су бар биле на скијању, а ови наши мученици су били овде да зараде кору хлеба. То је једна димензија", рекао је владика Григорије.

Он је рекао и да је научио у Немачкој: "Не пита се шта ово-шта оно, већ да ли ти људи имају право да се врате? Ако имају право да се врате, онда ту нема никакве расправе".

"И трећа ствар која је најбитнија, а чини ми се да је врло деликатна – то је колико људи одавде помажу те наше државе тамо. Да ли би те државе имале такав и онако слаб економоски опстанак да сви одавде не помажу и не жале", рекао је владика Григорије на Новој С.