Годишњи извештај омбудсмана: Све бруталнији напади на новинаре

(Бета) - Заштитник грађан Зоран Пашалић оценио је у извештају за 2019. годину да нема напретка у области слободе говора, да су новинари угрожени и да у медијима и даље има "говора мржње".

"Положај медија и статус новинара и медијских радника угрожени су увредљивим и ниподаштавајућим односом, директним претњама и физичким притисцима учесника јавног простора, али и лошим финансијским положајем", наведено је у извештају заштитника који је пренело Удружење новнара Србије (УНС).

Подсећа се да је заштитник грађана и претходне године више пута упозоравао на све учесталије и бруталније нападе на медије, почев од напада и претњи на друштвеним мрежама, преко спречавања новинарских екипа да присуствују догађајима и директних напада на новинаре и редакције, па до једнодневне физичке блокаде телевизије.

Заштитник грађана у извештају је истакао да у области слободе говора и изражавања, и посебно слободе медија, није забележен напредак, што је потврено и шестомесечним извештајем Европске комисије из прошле године у којем се наводи да Србија "мора да унапреди слободу изражавања", јер "забрињавају случајеви претњи, застрашивања и насиља над новинарима, као и политички и економски утицаји на медије".

Пашалић је навео и да су новинарска удружења 2019. године имала различите податке о броју напада и притисака на новинаре, те да је Независно удружење новинара Србије у својој бази евидентирало 119 напада, а УНС 90 случајева у којима су се новинари и медијски радници жалили удружењу.

Он је истакао да је истовремено и Савет за штампу саопштио да је у другој половини прошле године осам штампаних дневних медија прекршило новинарски кодекс у 5.057 случајева, чиме је тренд повећања броја кршења кодекса настављен и у 2019. години.

"Најчешће повреде кодекса односе на кршење претпоставке невиности, директно или индиректно откривање идентитета жртава и објављивање претпоставки непоткрепљених доказима", истиакао је Пашалић.

Заштитник грађана је оценио да Медијска стратегија и измене законских решења у области медија "нису оправдали очекивања", зато што и даље постоји низ нерешених проблема и недостаци у прописима који регулишу област јавног информисања.

Пашалић у извештају наводи да је у медијима и јавном простору присутан "говор мржње".

"Сензационализам, дискриминаторни ставови и увредљиво извештавање, нарочито о женама, посебно онима које обављају јавне функције, и припадницима ЛГБТ популације. Потребно је посебну пажњу посветити одговорном извештавању, нарочито о насиљу у породици и партнерским односима", стоји у извештају.