Инфо

8. април 2020.8. апр 2020.
Фото: Ђорђе Ђерић

Фото: Ђорђе Ђерић

Шабац и стварност кроз објектив Ђорђа Ђерића

Живот сачињен од драгоцених тренутака

Бављење музиком и свирање гитаре је активирало уметнички код. У времену у ком живимо није довољно бити само добар фотограф, кувар, аутомеханичар, потребно је бити и добар менаџер. Опрема је важна, али није пресудна, људски фактор ствара фотографију. Више од начина размишљања, то је начин живота. Урбане градске средине
и природа омиљени избор
Интересовање за фотографију је дуго „чучало“ скривено у мени. Бављење музиком и свирање гитаре је активирало уметнички код. Гледао сам спотове и снимке музичара и увидео да посебно странци воде рачуна о визуелном идентитету, презентацији, те ме је то нагнало да се озбиљније посветим фотографији као медију изражавања - каже двадестдвогодишњи Ђорђе Ђерић, аутор импресивних фотографија панорама Шапца.

Ипак пут од идејног до реалног изискује стрпљење, упорност и преданост.
-Први фотоапарат није био врхунског квалитета, али је увек био ту негде. Сигурно је протекло неколико година од тада до набавке дрона. Куповина нове опреме је била „окидач“ за све. Волим време да проводим у природи, возим бицикл и „успут“ направим серију фотографија. Увидео сам да постављање тих садржаја на друштвеним мрежама привлачи пажњу људи, више него што сам очекивао. Није било планирано, али се створила потпуно нова и другачија перспектива. Морам да признам да дронови нису били толико популарни и заступљени у граду, али ни панораме Шапца. Следио сам свој унутрашњи осећај и хоби је постао посао који има перспективу у Србији - истиче наш саговорник.

По завршетку средње школе математичке формуле и економске анализе заменио је осмом уметношћу. Хоби је попримио обрисе озбиљног пословног подухвата, али је стечено формално образовање. Да би се волео посао, неопходно је од интересовања које лагано постаје страст створити перспективно занимање.

-Похађао сам Економску школу. Иако ми бројке нису биле омиљене и окренуо сам се уметности, стечено образовање ми је помогло да боље схватим економију и пословање. У времену у ком живимо није довољно бити само добар фотограф, кувар, аутомеханичар, потребно је бити и добар менаџер. Коришћење могућности друштвених мрежа и маркетинга на прави начин је обавезна ставка. Бити мајстор свог заната се подразумева, али вођење бизниса је значајан део успеха.
Код нас још увек није потпуно изграђена свест о бренду. Осећај који везујете када помислите на одређени производ или услугу је управо бренд. Створити сопствену препознатљивост је важно, али није једноставно. Када неко чује за вас, да има јасну слику и осећај.

Аутентичност је добра, али треба је достићи. Бити добар, најбољи није довољно у миленијуму иновација. Презентовати себе, свој рад и трасирати пут препознатљивости озбиљан је задатак.

Мајстори заната
Модерна опрема није гарант добре фотографије знају прави мајстори. Вешто око драгоценије је од било ког механичког апарата. Уз урођени осећај за тренутак и просторне релације професионално усавршавање је неприкосновена обавеза сваког почетника, али и доказаног зналца.

-Добра фотографија нужно не зависи од опреме. Наравно, има ту одређених сегмената где је потребна. Вероватно да немам дрон технички не бих могао да спроведем у дело неке фотографије, посебно ону која је „кривац“ за то што сам постао препознатљив. Опрема је важна, али није пресудна. Она је ту да ухвати тренутак који осетим као најбољи. Људски фактор, осећај који ме наводи и жеља да одређену ситуацију пренесем на фотографију је кључ, а добар фотоапарат само средство за реализацију. Добра фотографија је она која вас „заледи“ и одведе у тај тренутак, као да сте били присутни у моменту настанка. Тај осећај је мерило квалитета, када изазове реакцију. Уколико застанем и погледам, то је то. Када је фотографија добра, нема потребе да се дорађује, а лошу не може да спасе ни едитовање и то више није то.

Док трепнеш време је пролетело
Информационе технологије промениле су међуљудску комуникацију. Флоскула „Слика вреди 1.000 речи“ никада није била прецизнија.
-Са развојем апликација попут Инстаграма и других где су речи сведене на минимум, а фотографије мењају речи, значајно је утицало на развој ове области у Србији. Приметио сам да се више пажње обраћа на детаље, што иде ка озбиљнијем схватању моћи фотографије. Дигитална ера је омогућила да завиримо у дешавања у различитим деловима света. Запад је сигурно неких 50 година испред нас када је овај посао у питању. Тамо проналазим савете, трикове и радо пратим рад тамошњих колега. Константно усавршавање је неопходно. Уколико се не прате трендови нема напретка.

Небески свод у зеници
Обична, свакодневна шетња доноси инспирацију, другачији поглед на све(т). Игре светлости и сенке плешу на сцени као режираној за тренутак који само треба овековечити објективом апарата. „Подигните поглед, поручује Ђорђе.

-Често заборављамо на оно што нас окружује. Добре фотографије настану из друге перспективе. Људи док шетају не обраћају пажњу на оно што је „изнад“ висине ока. Дефинитивно свако занимање утиче на смер у ком особа размишља и како види предмете, догађаје, људе. Уз фотографију покреће ме бит музике. Мозак, рука крећу у ритму. Идентично је и са апаратом. Предео, природа, тренутак и забележено је. То је више од начина размишљања, постаје начин живота.
Све своје са собом носим

Уметнички порив, тежња за авантуром, ранац са неопходном опремом, и фотоапарат, есенцијални су предмети за фото сафари.
-Урбане градске средине и природа су ми фаворити када је избор тема у питању и уз путовања су непресушан извор инспирације. Ранац, опрема и спреман сам за фото сафари. Трудим се да избегавам централне градске улице где је све гламурозно. Наравно да ту буде занимљивих архитектонских здања. Ипак, пијаце и места где се одвија свакодневни живот је оно што волим да фотографишем. Фотографисање пејзажа је једноставније, природа је статична, док када су урбане слике постоји акција и треба бити спреман, сконцентрисан, а то је оно што ме привлачи.

Природа у позитиву
На конкурс који су организовали Делегација Европске уније у Србији и часопис „Национална географија“ на српском језику за најлепшу фотографију нетакнуте природе наше замље под називом “Природа у позитиву” пристигло је више од хиљада радова. Ђорђе је са снимком „Олуја“ освојио осмо место.

-Имао сам срећу да учествујем на конкурсу који је расписала делегација Европске уније у Србији у сарадњи са часописом Национална географија у Србији. Аплицирао сам са делом „Олуја“ и од 3.000 радова се нашла на осмом месту. Изложба је била у Дому омладине у Београду, а затим у Музеју примењене уметности.

Дуга градска традиција
-Шабац има добрих фотографа. Све зависи од тога за коју фотографију су се определили, да ли за документарну, традиционални начин или уметнички. Све је ствар одабира. Србија има талентоване људе. Једино што је овај занат мање цењен него у другим земљама.



Покретне слике и филм-мејкер
-Планирам да се више посветим видео продукцији. Од тога је све почело, а будућности доноси само усавршавање на овом пољу. Увек треба гледати на успешне људе, учити од њих. Желим да радим и филмове једног дана. Филмска продукција је сан, надам се и убрзо остварен.
М. Ж.

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa