21. мај 2020.21. мај 2020.
Ширење кинеског утицаја у Србији током пандемије
Министарство унутрашњих послова Србије наставило је са распоређивањем надзорних камера високе резолуције на улицама Београда а грађани су приметили да су и током недавно укинутог ванредног стања, камере за препознавање лица бивале инсталиране, практично током ноћи.
Програмом Безбедан град који се реализује у кооперацији МУП-а Србије и кинеске компаније Хуањеи, предвиђено је инсталирање хиљаду камера за препознавање лица, за почетак само у Београду. Међутим, и даље се не зна практично ништа о уговору којим је то омогућено.
Додатну бојазан изазива то што није било јавне расправе о пројекту, како ће се складиштити и користити подаци, чак ни где ће камере бити постављене, пише Миливоје Пантовић за Ал Јазеера Балканс.
А према речима министра унутрашњих послова Србије Небојше Стефановића, „неће бити значајније улице, улаза или пролаза између зграда који неће бити покривен камерама“.
У СХАРЕ Фондацији, која прати безбедносне изазове нових технологија, кажу како је кинески модел праћења грађана на почетку пандемије био оправдање да се и у другим земљама примени или бар похвали сличан модел.
„Имамо изјаве председника Вучића који је јавно рекао да се прате италијански бројеви телефона али и неки други што је за нас било проблематично јер наш правни оквир захтева да за праћење телефона мора да постоји налог. Даље, сам председник Вучић је рекао да се грађани прате и другим методама чак и ако оставе телефоне код куће. Мени тренутно не пада на памет ни једна друга метода (масовног) праћења грађана, а да то нису паметне камере“, каже Данило Кривокапић из СХАРЕ Фондације.
Према његовим речима, није ни било обустављања инсталирања паметних камера за препознавање лица и додаје да још увек нема јавно доступних података о пројекту Безбедан град.
„Ми смо због тога покренули пројекат ‘Хиљаде камера’. У питању је портал који објављује доступне информације о постављању камера до којих ми долазимо али и грађани. Такође, охрабрујемо грађане да нам јаве где су све постављене камере како би их бар мапирали“, рекао је Кривокапић.
Кривокапић је додао да није познато на који ће начин бити заштићени прикупљени подаци као и да ли ће бити „цурења“ информација које су прикупљене масовним наџором.
„Могућности злоупотреба су разне, ти подаци се могу користити у политичке сврхе, за уцењивање грађана… Јер ви кад имате податке где је ко био, са ким се састајао, то је већ непропорционални наџор којим се задире у приватност грађана посебно имајући у виду да систем препознаје лица што значи да се сви могу пратити а то није у складу са законима Србије“, закључује Кривокапић.
Надзор грађана
Предраг Петровић, програмски директор Београдског Центра за Безбедносну политику, каже да је искуство Северне Македоније са сличним пројектом показало велику могућност злоупотребе масовног наџора у политичке сврхе.
„И у Северној Македонији су под паролом ‘безбедан градови’ увозили те камере које су биле под контролом УБК. Имали су и дронове коју су намењени за против терористичку борбу али су коришћени за (нелегални) наџор људи које је УБК сматрао да треба да наџиру“, каже Петровић.
Петровић је додао да управо увезивање више различитих начина наџора чији се резултати сливају у један центар, оставља велику могућност злоупотребе.
Он је подсетио да властима у Београду ни до сада није било страно наџирање и прислушкивање новинара и политичких опонената и навео пример да је управо министар Стефановић јавно изнео сазнања о кретањима новинара.
Кинеске технологије наџора, које су присутне на Балкану, окарактерисане су као средство наметања контроле над грађанима од практично свих водећих група за људска права а њихово инсталирање се одвија управо у земљама са мањом оценом демократичности, као што су Јерменија, Таџикистан а сада и Србија.
Према речима истраживача Милана Јовановића из Атлантског Савјета Црне Горе, Народна Република Кина има устаљени начин понашања када је у питању утицај на друге земље а Србија је прави пример начина на који се то одвија. На првом месту је улагање у инфраструктуру преко кога се одвија политички утицај.
„Кина врши утицај и кроз технологију, продајом Хуањеи камера уз помоћ којих се врши надзор а које су инсталиране широм света, углавном у земљама са сумњивом оценом демократичности. Ту је и сигурносно питање а то је да ли Комунистичка Партија Кине има приступ подацима који је снимају Хуањеи камерама“, тврди Јовановић.
Извор: Данас
Foto: Pixabay
Програмом Безбедан град који се реализује у кооперацији МУП-а Србије и кинеске компаније Хуањеи, предвиђено је инсталирање хиљаду камера за препознавање лица, за почетак само у Београду. Међутим, и даље се не зна практично ништа о уговору којим је то омогућено.
Додатну бојазан изазива то што није било јавне расправе о пројекту, како ће се складиштити и користити подаци, чак ни где ће камере бити постављене, пише Миливоје Пантовић за Ал Јазеера Балканс.
А према речима министра унутрашњих послова Србије Небојше Стефановића, „неће бити значајније улице, улаза или пролаза између зграда који неће бити покривен камерама“.
У СХАРЕ Фондацији, која прати безбедносне изазове нових технологија, кажу како је кинески модел праћења грађана на почетку пандемије био оправдање да се и у другим земљама примени или бар похвали сличан модел.
„Имамо изјаве председника Вучића који је јавно рекао да се прате италијански бројеви телефона али и неки други што је за нас било проблематично јер наш правни оквир захтева да за праћење телефона мора да постоји налог. Даље, сам председник Вучић је рекао да се грађани прате и другим методама чак и ако оставе телефоне код куће. Мени тренутно не пада на памет ни једна друга метода (масовног) праћења грађана, а да то нису паметне камере“, каже Данило Кривокапић из СХАРЕ Фондације.
Према његовим речима, није ни било обустављања инсталирања паметних камера за препознавање лица и додаје да још увек нема јавно доступних података о пројекту Безбедан град.
„Ми смо због тога покренули пројекат ‘Хиљаде камера’. У питању је портал који објављује доступне информације о постављању камера до којих ми долазимо али и грађани. Такође, охрабрујемо грађане да нам јаве где су све постављене камере како би их бар мапирали“, рекао је Кривокапић.
Кривокапић је додао да није познато на који ће начин бити заштићени прикупљени подаци као и да ли ће бити „цурења“ информација које су прикупљене масовним наџором.
„Могућности злоупотреба су разне, ти подаци се могу користити у политичке сврхе, за уцењивање грађана… Јер ви кад имате податке где је ко био, са ким се састајао, то је већ непропорционални наџор којим се задире у приватност грађана посебно имајући у виду да систем препознаје лица што значи да се сви могу пратити а то није у складу са законима Србије“, закључује Кривокапић.
Надзор грађана
Предраг Петровић, програмски директор Београдског Центра за Безбедносну политику, каже да је искуство Северне Македоније са сличним пројектом показало велику могућност злоупотребе масовног наџора у политичке сврхе.
„И у Северној Македонији су под паролом ‘безбедан градови’ увозили те камере које су биле под контролом УБК. Имали су и дронове коју су намењени за против терористичку борбу али су коришћени за (нелегални) наџор људи које је УБК сматрао да треба да наџиру“, каже Петровић.
Петровић је додао да управо увезивање више различитих начина наџора чији се резултати сливају у један центар, оставља велику могућност злоупотребе.
Он је подсетио да властима у Београду ни до сада није било страно наџирање и прислушкивање новинара и политичких опонената и навео пример да је управо министар Стефановић јавно изнео сазнања о кретањима новинара.
Кинеске технологије наџора, које су присутне на Балкану, окарактерисане су као средство наметања контроле над грађанима од практично свих водећих група за људска права а њихово инсталирање се одвија управо у земљама са мањом оценом демократичности, као што су Јерменија, Таџикистан а сада и Србија.
Према речима истраживача Милана Јовановића из Атлантског Савјета Црне Горе, Народна Република Кина има устаљени начин понашања када је у питању утицај на друге земље а Србија је прави пример начина на који се то одвија. На првом месту је улагање у инфраструктуру преко кога се одвија политички утицај.
„Кина врши утицај и кроз технологију, продајом Хуањеи камера уз помоћ којих се врши надзор а које су инсталиране широм света, углавном у земљама са сумњивом оценом демократичности. Ту је и сигурносно питање а то је да ли Комунистичка Партија Кине има приступ подацима који је снимају Хуањеи камерама“, тврди Јовановић.
Извор: Данас
Foto: Pixabay
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
