31. јул 2020.31. јул 2020.
Пад спољнотрговинске размене Србије у првом полугодишту 7,7 одсто
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у првом полугодишту ове године износила је 18,54 милијарде евра, што је пад од 7,7 одсто у односу на исти период претходне године, објавио је данас Републички завод за статистику.
Извезено је робе у вредности од 7,82 милијарде евра, што је пад од 8,9 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Увоз робе имао је вредност од 10,72 милијраде евра и мањи је за 6,8 одсто.
Дефицит је износио око 2,9 милијарди евра, што је смањење од 0,5 одсто у поредјењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 73 одсто и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 74,7 одсто.
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 60,4 одсто укупне размене.
Главни спољнотрговински партнери Србије у извозу били су Немачка, Италија, БиХ, Румунија и Русија, а у увозу Немачка, Кина, Русија, Италија и Мадјарска.
После ЕУ, други по важности спољнотровински партнер Србије су земље ЦЕФТА, са којима је суфицит у размени био 961,3 милиона долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих), електричних машина и апарата, нафте и нафтних деривата, друмских возила и производа од метала.
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: БиХ (извозе се највише гасна уља и производи за исхрану животиња, а увози се кокс и полукокс од каменог угља и дрво четинара), Црном Гором (извозе се лекови за малопродају и руде олова и концентрати, а увозе се највише сирови алуминијум и димљено свињско месо) и Северном Македонијом (извоз електричних проводника и електрична енергија, а увозе се највише лекови за малопродају и ваљани производи од гвожђа и челика).
Највећи дефицит је у трговини са Кином (због увоза телефона и лаптопова) и Русијом.
Извезено је робе у вредности од 7,82 милијарде евра, што је пад од 8,9 одсто у поређењу са истим периодом претходне године.
Увоз робе имао је вредност од 10,72 милијраде евра и мањи је за 6,8 одсто.
Дефицит је износио око 2,9 милијарди евра, што је смањење од 0,5 одсто у поредјењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 73 одсто и мања је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 74,7 одсто.
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 60,4 одсто укупне размене.
Главни спољнотрговински партнери Србије у извозу били су Немачка, Италија, БиХ, Румунија и Русија, а у увозу Немачка, Кина, Русија, Италија и Мадјарска.
После ЕУ, други по важности спољнотровински партнер Србије су земље ЦЕФТА, са којима је суфицит у размени био 961,3 милиона долара, који је резултат углавном извоза пољопривредних производа (житарице и производи од њих), електричних машина и апарата, нафте и нафтних деривата, друмских возила и производа од метала.
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: БиХ (извозе се највише гасна уља и производи за исхрану животиња, а увози се кокс и полукокс од каменог угља и дрво четинара), Црном Гором (извозе се лекови за малопродају и руде олова и концентрати, а увозе се највише сирови алуминијум и димљено свињско месо) и Северном Македонијом (извоз електричних проводника и електрична енергија, а увозе се највише лекови за малопродају и ваљани производи од гвожђа и челика).
Највећи дефицит је у трговини са Кином (због увоза телефона и лаптопова) и Русијом.
Бета
Актуелно
Најновији број
21. март 2024.