10. септембар 2020.10. сеп 2020.
Економска криза долази у Србију полако, али сигурно
Најновија аналза Међународног монетарног фонда указује да би због корона кризе 140 хиљада радних места у Србији могло да буде угрожено, што је далеко више од 50 хиљада које је у свом последњем извештају навео Фискални савет Србије.
Како је недавно писала Нова економија, у својој анализи Међународни монетарни фонд препоручио је Србији да настави са мерама помоћи привреди.
У Србији су иначе посебно осетљиви сектори индустрије машина и опреме, малопродаје, велепродаје, транспорта и угоститељства.
На крају, посебно треба обратити пажњу и на могућност да дугови предузећа порасту за више од 40 одсто до краја године.
То је, како се наглашава, додатни разлог да се настави са државном помоћи.
ЗЕМЉЕ РЕГИОНА ВЕЋ ПРЕДУЗЕЛЕ МЕРЕ
Албанија, Хрватска, Северна Македонија, Црна Гора већ у ребалансу за 2020. исказују или планирају смањење фонда за плате и то за око један одсто.
Ипак, како наглашава Фискални савет, најрестриктивнија од свих земаља у региону је Босна и Херцеговина, која је још у јуну одлучила да плате заваничника у заједничким институцијама смањи за 20 одсто.
Неодговорно је повећавати плате у јавном сектору, ако то не прати кретања у привреди, кажу економисти Фискалног савета.
ШТА ЈЕ ПРЕДЛОЖИО ФИСКАЛНИ САВЕТ
Због тога је Фискални савет предложио умерено буџетско стезање и замрзавање плата у јавним предузећима, која често одлажу проблеме и рачун лошег пословања испостављају годинама касније.
Према мишљењу Фискалног савета, незапосленост ће интензивније расти у другом делу године, посебно након новембра када престану да важе ограничења у погледу отпуштања радника у фирмама које су користиле државну помоћ.
Економисти Савета упозоравају да се може довести у питање и до 50 хиљада радних места, а очекује се и смањење зарада.
Како додају, опоравак и враћање на претходно стање ићи ће полако и постепено.
Наглашава се да би било неодговорно да се планира повећање зарада у буџетском сектору, наредне 2021.
Зараде би због тога не би требало да се крећу супротно од кретања у привреди, а плате у том сектору су иначе биле веће до почетка кризе у односу на приватни.
У априлу је рецимо, разлика у висини зараде била 25 одсто у корист јавног сектора, док је пре тога била за пет процената мања.
Извор: Нова Економија
Како је недавно писала Нова економија, у својој анализи Међународни монетарни фонд препоручио је Србији да настави са мерама помоћи привреди.
У Србији су иначе посебно осетљиви сектори индустрије машина и опреме, малопродаје, велепродаје, транспорта и угоститељства.
На крају, посебно треба обратити пажњу и на могућност да дугови предузећа порасту за више од 40 одсто до краја године.
То је, како се наглашава, додатни разлог да се настави са државном помоћи.
ЗЕМЉЕ РЕГИОНА ВЕЋ ПРЕДУЗЕЛЕ МЕРЕ
Албанија, Хрватска, Северна Македонија, Црна Гора већ у ребалансу за 2020. исказују или планирају смањење фонда за плате и то за око један одсто.
Ипак, како наглашава Фискални савет, најрестриктивнија од свих земаља у региону је Босна и Херцеговина, која је још у јуну одлучила да плате заваничника у заједничким институцијама смањи за 20 одсто.
Неодговорно је повећавати плате у јавном сектору, ако то не прати кретања у привреди, кажу економисти Фискалног савета.
ШТА ЈЕ ПРЕДЛОЖИО ФИСКАЛНИ САВЕТ
Због тога је Фискални савет предложио умерено буџетско стезање и замрзавање плата у јавним предузећима, која често одлажу проблеме и рачун лошег пословања испостављају годинама касније.
Према мишљењу Фискалног савета, незапосленост ће интензивније расти у другом делу године, посебно након новембра када престану да важе ограничења у погледу отпуштања радника у фирмама које су користиле државну помоћ.
Економисти Савета упозоравају да се може довести у питање и до 50 хиљада радних места, а очекује се и смањење зарада.
Како додају, опоравак и враћање на претходно стање ићи ће полако и постепено.
Наглашава се да би било неодговорно да се планира повећање зарада у буџетском сектору, наредне 2021.
Зараде би због тога не би требало да се крећу супротно од кретања у привреди, а плате у том сектору су иначе биле веће до почетка кризе у односу на приватни.
У априлу је рецимо, разлика у висини зараде била 25 одсто у корист јавног сектора, док је пре тога била за пет процената мања.
Извор: Нова Економија
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
