Инфо

(26. септембар 2020.)

Маричка битка, прекретница националне историје

Цар Стефан Урош V и краљ Вукашин, феска манастира у Псачи Фото: Wikimedia Commons

Цар Стефан Урош V и краљ Вукашин, феска манастира у Псачи Фото: Wikimedia Commons

Година 1371. претставља једну од прекретница у историји средњовековне Србије и Балкана. Смрт три тадашња владара: српског цара Уроша, бугарског цара Јована Александра, као и погибија краља Вукашина на Марици носиле би посебну тежину у времену мира, а у времену које је долазило наговештавале су кобни обрт у будућности балканских хришћанских држава.

Маричка битка (или бој код Черномена) одиграла се на реци Марици у петак 26. септембра 1371. између снага Османског царства под вођством румелијског беглер-бега Лала-Шахина и српских снага предвођеним краљем Вукашином и његовим братом деспотом Јованом Угљешом.

Запис старца Исаије о бици на Марици 1371.
Записи старца Исаије се налази уз превод Псеудо-Дионисијевог дела. Сем записа старца Исаије све вести о Маричкој бици су из познијег периода. Углавном његов запис пре свега показује стање које је уследило после битке.

"А ову књигу светог Дионисија, велим, у добра времена почех, када божанствене цркве и Света Гора рају подобно цветаху, као неки сад крај извора увек напајан; а сврших ту у најгоре од свих злих времена, онда када разгневи бог хришћане западних крајева, и подиже деспот Угљеша све српске и грчке војнике, и брата свог Вукашина краља, и друге велможе многе, негде до 60 тисућа изабране војске, и пођоше у Македонију на изгнање Турака, не судивши да гневу божју нико није моћан противстати. Те не изгнаше, но сами од њих убијени бише, и тамо кости њихове падоше, и непогребени осташе, и веома много мноштво једни од оштрице мача умреше, а други у ропство одведени бише; неки од њих спасоше се бекством и дођоше. И толика нужда и зло љуто обли све градове и крајеве западне, колико ни уши слушаше ни очи видеше. А по убијању мужа овог храброг деспота Угљеше просуше се Измаиљћани и полетоше по свој земљи, као птица по ваздуху..."

Ђ. Сп. Радојичић, Антологија старе српске књижевности, Београд 1960.

Најновији број

22. октобар 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa