Инфо

14. октобар 2020.14. окт 2020.
Бета

Бета

ММФ предвиђа пад привреде од 4,4 одсто и раст сиромаштва

Међународни монетарни фонд (ММФ) предвиђа пад светске привреде ове године за 4,4 одсто, јер се глобална економија бори за опоравак од рецесије изазване пандемијом, што је њен најгори колапс за скоро стотину година, још од Велике депресије 1930-их.

Поређења ради, привреда света се смањила за далеко мањих 0,1 одсто после разорне финансијске кризе 2008. године.

Прогноза ММФ за 2020. годину у најновијем издању "World Economic Outlook " представља побољшање од 0,8 процентних поена у односу на претходну прогнозу у јуну. ММФ је нову, нешто мање лошу прогнозу, приписао опоравку бржем него што се очекивало у неким земљама, посебно Кини, и државној помоћи коју су донеле Сједињене Државе и друге велике индустријске земље.

Док предвиђа глобалну економску контракцију ове године, после раста од 2,8 одсто у 2019, ММФ очекује повратак на глобални раст од 5,2 одсто следеће године што је 0,2 процентна поена мање него у јунској прогнози.

Та кредитна агенција 189 држава упозорила је да многе земље у развоју, посебно Индија, стоје горе него што се очекивало, великим делом због поновног јачања епидемије. Многе земље се суочавају са претњом преокрета кретања економије ако се државна подршка повуче пребрзо, упозорио је ММФ.

"Мада се глобална економија опоравља, опоравак ће бити дуг, неуједначен и неизвестан", написала је главна економисткиња ММФ-а Гита Гопинат и упозорила да опоравак није осигуран све док се пандемија шири.

На конференцији за новинаре, Гопинат је рекла да ће "ова криза оставити ожиљке" на тржиштима рада којима ц́е требати времена да поврате изгубљена радна места, изгубљене пословне инвестиције и смањено школовање што ц́е смањити развој радне снаге широм света.

За Сједињене Америчке Државе (САД) ММФ предвиђа економски пад од 4,3 одсто ове године, што је 3,7 процентних поена боље него у јунској прогнози. Ти мање песимистични изгледи одражавају допринос снажнији од очекиваног после исплате 3.000 милијарди долара помоц́и коју је Конгрес донео ове године.

За следец́у годину ММФ предвиђа раст од 3,1 одсто у Сједињеним Државама, 1,4 процентна поена мање него у јунским изгледима, а у складу са ставом приватних прогнозера. Прошле године америчка економија порасла је за 2,2 одсто.

Очекује се да ће Кина, друга по величини економија на свету, ове године порасти за 1,9 одсто, што је нагло успоравање са добитка од 6,1 одсто 2019. године, а да ће се идуће године проширити за 8,2 одсто.

ММФ је рекао да је, иако је брзи опоравак у Кини изненадио прогнозере, глобални опоравак и даље подложан супротним процесима. Приметио је да су се "изгледи знатно погоршали у неким земљама у развоју где се зараза брзо шири", посебно у Индији и сиромашнијим земљама Африке и Азије.

"Спречавање даљег назадовања", рекао је ММФ, "захтевац́е да се пре времена не повуче политика државне подршке привреди".

У САД су истекли програми економске помоц́и, укључујуц́и зајмове малим предузец́има за спречавање отпуштања и накнаду за незапослене у износу од 600 долара недељно. Конгрес до сада није постигао компромисни споразум о пружању даље финансијске помоћи појединцима и предузец́има.

Размере поремећаја у тешко погођеним економским секторима америчке економије, посебно угоститељству, малопродаји и авио-компанијама, указују да се без доступних вакцина и ефикасних лекова за борбу против корона вируса, многе области привреде суочавају с "посебно тешким путем повратка на било који привид нормалности", рекао је ММФ.

Иако се Кина опоравила много брже него што су многи очекивали, Индија, друга многољудна земља у Азији, и даље је у великим тешкоћама. Очекује се да ће се индијска економија ове године смањити за 10,3 одсто, односно пасти 5,8 процентних поена дубље од пада који је ММФ предвидео у јуну.

Монетарни фонд је предвидео да ће се привредна активност зоне евра која покрива 19 европских држава које користе заједничку валуту, ове године смањити за 8,3 одсто, а следец́е године опоравити за 5,2 процента.

ММФ је ажурирао привредне изгледе света пред овонедељне виртуелне састанке те организације са 189 чланица и њене сестринске институције, Светске банке. Очекује се да ће тим састанцима доминирати дискусија о томе како пружити више помоц́и најсиромашнијим земљама света у виду медицинске помоц́и и олакшица дуга.

Министри финансија и председници централних банака из Групе седам богатих индустријских земаља САД, Јапан, Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и Канада, одржаће видео-конференцију којом ће председавати амерички министар финансија Стивен Мнучин, да би разговарали о предлозима за ослобађање сиромашних земаља дуга и о својим напорима да подрже глобалну економију, саопштено је у Вашингтону.

Једна од идеја које се разматрају је да се најсиромашнијим државама за шест месеци продужи замрзавање плаћања које је на снази од 1. маја. Многе групе које пружају помоћ притискају богате државе да иду даље од тога и да опросте део дуга, а не само да зауставе отплате.

Пандемија је највише наштетила сиромашним земљама. Светска банка је проценила да је пандемија бацила између 88 милиона и 114 милиона људи у екстремно сиромаштво живот с мање од 1,90 долара дневно. То је највећи пораст екстремног сиромаштва још од 1990. године. Тиме се завршава период дужи од две деценије у којем је стопа екстремног сиромаштва опадала у свету.

Извор: Бета

Најновији број

18. април 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa