16. октобар 2020.16. окт 2020.
Британски експерти помажу да повећамо прикупљање амбалажног отпада
Савез за заштиту животне средине НАЛЕД-а започео је израду две студије које ће показати како унапредити постојећи систем управљања амбалажом и да ли је потребно увести и депозитни као одговор на изазов сакупљања и рециклаже ове врсте отпада. Депозитни систем предвиђа да грађани за једнократну и другу искоришћену амбалажу добију повраћај дела новца издвојеног при куповини производа док су, код актуелног решења, произвођачи одговорни да преко оператера прикупљају бачени отпад.
Председница НАЛЕД-овог Савеза Јелена Киш каже да је Нацртом измена Закона о амбалажи и амбалажном отпаду отворена тема увођења депозитног система, али су многа питања, попут материјала који ће бити обухваћени, територије и покривености системом, начина обележавања амбалаже и регулаторног тела које ће управљати системом, остала нерешена. Иако се у Европи депозит показао као добар механизам за прикупљање амбалаже, неопходна је процена независних експерата какви би били ефекти примене на српском тржишту, што ће ове студије показати.
- Циљ Савеза је да се нађе најефикасније и финансијски најповољније решење за потрошаче, привреду и државу. Имајући у виду сложеност увођења депозитног система две су кључне претпоставке за успех, да закон обезбеди високи ниво предвидљивости будућих обавеза и да успостављање система буде засновано на свеобухватној анализи која ће препоручити најбоље решење. Зато почињемо израду студије о увођењу депозитног система и студије о могућностима развоја постојећег система, за које је ангажована компанија Еуномиа из Велике Британије, једна од водећих у овој области, са великим искуством у саветовању Европске комисије за питања управљања амбалажним отпадом и циркуларне економије - истиче Киш.
У оквиру преговарачког поглавља 27, у области амбалажног отпада, Србија се обавезала да ће до 2025. године рециклирати 49% стакла, 32% пластике, 60% папира и 52% метала. Већ у овој години, наша земља требало је да достигне циљеве као што су рециклажа 30% стакла, 28% пластике, 54% папира и 29% метала
Како би се остварили ови циљеви, неопходно је да паралелно развијамо примарну селекцију отпада, јер је претпоставка да је однос учешћа амбалажног отпада такав да 60% отпада долази из домаћинстава док 40% представља комерцијални отпад.
Израда студија на линији је са приоритетима Министарства заштите животне средине и најављеним изменама закона. Ангажовањем независне консултантске куће, привреда окупљена у Савезу за заштиту животне средине жели да проактивним приступом помогне држави да донесе одлуку о најбољем моделу, засновану на сагледавању свих података и упоредних пракси.
Побољшање оквирних услова за сакупљање, копроцесуирање и рециклажу свих токова отпада, један је од главних циљева НАЛЕД-овог Савеза за заштиту животне средине који је основан крајем 2019. и који је за нешто мање од годину дана рада успео да наметне и иницира системска решења у сектору животне средине, као што је решење питања амбалажног отпада.
Председница НАЛЕД-овог Савеза Јелена Киш каже да је Нацртом измена Закона о амбалажи и амбалажном отпаду отворена тема увођења депозитног система, али су многа питања, попут материјала који ће бити обухваћени, територије и покривености системом, начина обележавања амбалаже и регулаторног тела које ће управљати системом, остала нерешена. Иако се у Европи депозит показао као добар механизам за прикупљање амбалаже, неопходна је процена независних експерата какви би били ефекти примене на српском тржишту, што ће ове студије показати.
- Циљ Савеза је да се нађе најефикасније и финансијски најповољније решење за потрошаче, привреду и државу. Имајући у виду сложеност увођења депозитног система две су кључне претпоставке за успех, да закон обезбеди високи ниво предвидљивости будућих обавеза и да успостављање система буде засновано на свеобухватној анализи која ће препоручити најбоље решење. Зато почињемо израду студије о увођењу депозитног система и студије о могућностима развоја постојећег система, за које је ангажована компанија Еуномиа из Велике Британије, једна од водећих у овој области, са великим искуством у саветовању Европске комисије за питања управљања амбалажним отпадом и циркуларне економије - истиче Киш.
У оквиру преговарачког поглавља 27, у области амбалажног отпада, Србија се обавезала да ће до 2025. године рециклирати 49% стакла, 32% пластике, 60% папира и 52% метала. Већ у овој години, наша земља требало је да достигне циљеве као што су рециклажа 30% стакла, 28% пластике, 54% папира и 29% метала
Како би се остварили ови циљеви, неопходно је да паралелно развијамо примарну селекцију отпада, јер је претпоставка да је однос учешћа амбалажног отпада такав да 60% отпада долази из домаћинстава док 40% представља комерцијални отпад.
Израда студија на линији је са приоритетима Министарства заштите животне средине и најављеним изменама закона. Ангажовањем независне консултантске куће, привреда окупљена у Савезу за заштиту животне средине жели да проактивним приступом помогне држави да донесе одлуку о најбољем моделу, засновану на сагледавању свих података и упоредних пракси.
Побољшање оквирних услова за сакупљање, копроцесуирање и рециклажу свих токова отпада, један је од главних циљева НАЛЕД-овог Савеза за заштиту животне средине који је основан крајем 2019. и који је за нешто мање од годину дана рада успео да наметне и иницира системска решења у сектору животне средине, као што је решење питања амбалажног отпада.
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
