31. октобар 2020.31. окт 2020.
Веритас: 29 година од егзодуса 4.000 Срба са подручја источне Билогоре
На данашњи дан, 31. октобра 1991. године, започела је акција хрватске паравојске под кодним називом "Откос-10", која је имала за циљ етничко чишћење Срба са подручја источне Билогоре, саопштио је Документациони-информациони центар Веритас.
Народ источне Билогоре, која је смештена у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, оценивши да малобројне српске снаге, њих око 400 неће моћи дуго да издржи притисак шест пута бројнијих хрватских формација, "кренуо је у егзодус спашавајући голе животе", пише у саопштењу.
"Тога и наредног дана, комплетно становништво из 23 села и један број житеља из још 15 села, напустило је то подручје и у избегличкој колони, у којој се нашло око 4.000 људи и преко 600 различитих возила, прешли у Босну, у којој се још није ратовало. Међу њима је било и око 250 припадника других националности, Хрвата, Чеха, Мађара и Рома, део њих у мешовитим браковима са Србима", наводи се у саопштењу.
Веритас додаје да су након повлачења Срба из источне Билогоре, уследила убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, укључујући и села у којима раније није ни било отпора.
"До темеља (су) изгореле дрвене цркве билогорског стила, јединствени споменици културе нулте категорије под заштитом УНЕСЦО-а: храм св. Димитрија у Растовцу, саграђен пре 1700-те године и Успеније Пресвете Богородице у Доњој Рашеници из 1709. године", кажу у Веритасу.
На том подручју од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено, живот је изгубило 65 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама.
Од укупног броја страдалих 41 је цивил, од којих је 17 убијено пре акције "Откос-10", током кампање застрашивања и злостављања, те 23 припадника Територијалне одбране , док су двојица Срба, који су остали у хрватској војсци и полицији, "ликвидирани од стране сабораца", додаје се у саопшњу.
"За наведене злочине над Србима почињене у источној Билогори до сада је одговарао само Вељко Марић, припаднику ЗНГ из Грубишиног поља, којег је Веће за ратне злочине у Београду осудило на казну затвора од 12 година због ратног злочина против цивила зато што је 31. октобра 1991. године у селу Растовац, у општини Грубишно Поље, хицима из ватреног оружја убио Петра Слијепчевића (1926) у породичној кући", подсећа Веритас.
Док је Марић у српским затворима издржавао казну, против њега је српско правосуђе отворило још једну истрагу. Иако истрага није завршена, он је у јуну 2015. године из Србије пребачен у Хрватску, а приликом трансфера хрватска страна се обавезала да ће наставити кривични поступак против Марића започет у Србији.
"До сада нема потврде да преузету обавезу (Хрватска) и испуњава", закључује Веритас.
Народ источне Билогоре, која је смештена у троуглу између Бјеловара, Дарувара и Вировитице, оценивши да малобројне српске снаге, њих око 400 неће моћи дуго да издржи притисак шест пута бројнијих хрватских формација, "кренуо је у егзодус спашавајући голе животе", пише у саопштењу.
"Тога и наредног дана, комплетно становништво из 23 села и један број житеља из још 15 села, напустило је то подручје и у избегличкој колони, у којој се нашло око 4.000 људи и преко 600 различитих возила, прешли у Босну, у којој се још није ратовало. Међу њима је било и око 250 припадника других националности, Хрвата, Чеха, Мађара и Рома, део њих у мешовитим браковима са Србима", наводи се у саопштењу.
Веритас додаје да су након повлачења Срба из источне Билогоре, уследила убиства преосталих становника, пљачка, паљевине и минирања кућа, укључујући и села у којима раније није ни било отпора.
"До темеља (су) изгореле дрвене цркве билогорског стила, јединствени споменици културе нулте категорије под заштитом УНЕСЦО-а: храм св. Димитрија у Растовцу, саграђен пре 1700-те године и Успеније Пресвете Богородице у Доњој Рашеници из 1709. године", кажу у Веритасу.
На том подручју од 1991. до 1997. године, колико је до сада утврђено, живот је изгубило 65 особа, већином српске националности и оних који су били у родбинским везама са српским породицама.
Од укупног броја страдалих 41 је цивил, од којих је 17 убијено пре акције "Откос-10", током кампање застрашивања и злостављања, те 23 припадника Територијалне одбране , док су двојица Срба, који су остали у хрватској војсци и полицији, "ликвидирани од стране сабораца", додаје се у саопшњу.
"За наведене злочине над Србима почињене у источној Билогори до сада је одговарао само Вељко Марић, припаднику ЗНГ из Грубишиног поља, којег је Веће за ратне злочине у Београду осудило на казну затвора од 12 година због ратног злочина против цивила зато што је 31. октобра 1991. године у селу Растовац, у општини Грубишно Поље, хицима из ватреног оружја убио Петра Слијепчевића (1926) у породичној кући", подсећа Веритас.
Док је Марић у српским затворима издржавао казну, против њега је српско правосуђе отворило још једну истрагу. Иако истрага није завршена, он је у јуну 2015. године из Србије пребачен у Хрватску, а приликом трансфера хрватска страна се обавезала да ће наставити кривични поступак против Марића започет у Србији.
"До сада нема потврде да преузету обавезу (Хрватска) и испуњава", закључује Веритас.
Актуелно
Најновији број
11. април 2024.
