Психолошкиња: Број људи са психичким тегобама ће се повећавати како расте број заражених

Број људи с психичким тегобама ће се повећавати како расте број заражених корона вирусом, а последице пандемије по ментално здравље градјана тек треба сагледати, оценила је професорка психологије на Филозофском факултету у Београду Тамара Џамоња.

Она је за агенцију Бета рекла да је држава одмах требало да ангажује тимове стручњака који би бесплатно свима пружали помоћ у КОВИД-амбулантама.

"Велики број психолога је обучен за пружање психолошке помоћи у кризним ситуацијама. Многи су се самостално, волонтерски ангажовали да пружају бесплатну помоћ онима који се јављају", рекла је Джамоња.

Оценила је да су у смислу психичких тегоба, најугроженији они који су имали трауматска искуства с тежим облицима болести или су изгубили неког блиског током пандемије.

Упитана које врсте психичких сметњи се најчешће јављају, изјавила да су то пре свега анксиозност, брига, губитак воље, нерасположење, повлачење, па и депресија, иритабилност и бес.

"Трећи талас пандемије је гори и од првог и од другог, јер први талас је био суочавање с непознатим, па је донео пуно стрепње, а мере закључавања су се тешко подносиле. Други, тежи талас, ипак смо дочекали спремније, дошло је лето, могућност боравка на отвореном и попуштање свих мера, што је донело олакшање, али је и пореметило планове на дуже време него што се очекивало. Трећи талас је по размерама и последицама пандемије најтежи, стигла је зима, крај се не назире, а мере се предузимају касно, што ствара конфузију и осећај губитка контроле. Зато су и последице веће", оценила је психолошкиња.

Джамоња је додала да пандемија различито утиче на старосне групе: "Млади се школују под отежаним условима, има пуно неизвесности у вези с наставом, а и ускраћена су им разна задовољства која су у том периоду значајна, као што су дружења и забаве. Одрасли тешко ускладјују своје радне обавезе и бригу око младје деце, те улоге се обављају истовремено, па ометају једна другу", рекла је она.

С друге стране, на старије градјане је, како је оценила, пандемија посебно утицала док је на снази била забрана излазака, јер су се отежано снабдевали и јер су били "социјално изоловани, посебно они који живе сами, а не користе савремену технологију комуникације".