Пси из шабачког Прихватилишта добили заштитнике

Април месец прекорета за шабачке шапице. Заборављени, напуштени, измучени неправедно на самоћу осуђени добили су шансу за љубав! Уласком волонтера, за њих је почело време наде. Због огромног труда, времена и новца, уложених из чисте љубав, сматрамо да је на територији града Шапца ово догађај године у области заштите животиња

Нисмо имали званични Конкурс, али смо искрено уверени и да је другачије било, улазак волонтера у шабачко Прихватилиште за псе захваљује титулу догађаја године у категорији заштите животиња. Од априла месеца до данас удомљено је преко 200 паса, услови у Азилу су постали хуманији, заустављено је еутаназирање. Свакодневно, група од 5 до 10 најпосвећенијих волонтера дели и добија љубав, од напуштених и неправедно одбачених, социјализујући их и спремајући за нове власнике.

Још увек није све уштимовано. Још увек има простора за промену и прелазак на боље. Због тога је свака помоћ са стране добродошла, а ови посвећени људи заслужују посебну афирмацију и промоцију.

Почеци
Најлакше је ствари које нас у души жиљају оставити по страни. Померити из видеокруга. Отписати. Убеђивати себе да не постоје. Тако је и Прихватилиште за псе, смештај за преко 150 неправедно напуштених бића, скрајнуто на обод града. Улаз дозвољен само запосленима, онима за које је брига о одбаченима деловала ка казна и “посао за одрадити”.

Волонтери су добили од Града дозволу да уђу у Азил. Први корак је начињен.Пријатељи су добили пријатеље.

Мало се о Прихватилишту причало, још мање знало, а најмање је било оних које је стање тамо уоште и интересовало. Али, на срећу, стицајем околности, управо се глас мањине зачуо и подршком тадашњих надлежних органа добио на јачини да покрене лавину дешавања. Волонтери су добили од Града дозволу да уђу у Азил. Први корак је начињен.Пријатељи су добили пријатеље.

Борба
Онда је почела борба. Борба за промене, борба за подршку, борба за право на достојанствен живот. Затечено стање, најблаже реченом није било вредно похвале. Постоје фотографије које то доказују. Превише паса у премалом простору. Изгладнели, уплашени, неповерљиви, прљви, првих дана су били у чуду што уопште неко жели да их пусти из кавеза, што уопште неко обраћа пажњу на њихову патњу.

Међутим, свако живо биће се на добро брзо навикне, па су тако и шабачке њушкице за тили час почеле са захвалношћу да упијају љубав волонтера, да се уз редовне оброке опорављају, уживају у шетњи.
Урађена је и шетаоница/играоница у новом делу, а за стари је набављен један број кућица да би лакше пребродили зиму. Волонтери су се интензивно активирали и на душтвеним мрежама, па велики број шабачких шапцица данас шета неким другим, срећнијим местима и ужива у пажњи личних најбољих пријатеља. Од априла до данас удомљено их је преко 200. Профили на мрежама и сајт су постали јако праћени и популарни и код неких познатих личности. Све су то добре ствари, али борба и даље траје.
Упркос великом уложеном труду, Азил није, нити ће икада бити место за дуг боравак наших четвороножних пријатеља у њему. Ово би требао да буде само прелаз, од изганства ка трајној љубави, дому. Тај пут је тежак, поготово што се свест наших суграђана о одоговорном држању животиња споро мења. Наиме, колико год да се удоми, у Азилу се број напуштених не смањују. Стално стижу нови. Све више је и штенаца, којима овде место није.

Све су то добре ствари, али борба и даље траје.
Упркос великом уложеном труду, Азил није, нити ће икада бити место за дуг боравак наших четвороножних пријатеља у њему. Ово би требао да буде само прелаз, од изганства ка трајној љубави, дому

Док критична маса не схвати шта значи имати љубимца и да се пријатељи не одбацују јер су стари, досадни, тужни, а њихови потомци не остављају код контејнера, посла у Прихватилишту ће бити и превише, и свака помоћ добродошла!

Истрајност
Ових дана у Прихватилишту је активно двадесетак волонтера. Не може да их спречи ни киша, ни блато, ни ветар, ни кратки зимски дани у мисији да прошетају сваког пса дневно и обезнеде им боље услове за живот.

-Активно нас је око 20, међутим, то није довољно. Велики је ово психички и физички напор, нису у стању сви да долазе сваки дан. Када нас је мало, буде још теже, али нема ни говора о одустајању- поручују волонтери шабачког Прихватилишта, и додају да волонтира да може свако. Тренутно им је група шаренолика како по узрасту, тако и по многим другим параметрима, али свако овде има своје мсето.
-Има нас разних, од најмлађих од 5-10 година, преко екипе од 13-17 година без којих многе ствари не би могле да функционишу, потом студената и одраслих од 18-30 година, до оних преко 50 које одликује снажна енергија и емпатија.

-Удомљено је доста паса и много тога је кренуло на боље. Најбитнија ствар је да од нашег доласка ни један пас није еутаназиран, док је само у 2017. години успавано чак 490 паса. Сад их лечимо код ветеринара, колико год смо у могућности штитимо их од заразних волести. Стварно је доста урађено. Истовремено смо и срећни и уморни. Добро би нам дошло још волонтера, кажу у Прихватилишту.

Волонтерима у Прихватилшту увек треба још људи. При томе те не условљавају да долазиш сваку дан. Колико имаш времена и можеш. Кажу да је довољно да се два пута месечно окупи 30 људи да се ствари окрену из корена

Како помоћи
Волонтерима у Прихватилшту увек треба још људи. При томе те не условљавају да долазиш сваку дан. Колико имаш времена и можеш. Кажу да је довољно да се два пута месечно окупи 30 људи да се ствари окрену из корена.

Битне су им и донације, не само у новцу, и стари поводац је од помоћи. А што се новчаних средстава тиче, мање донације од 50-200 динара можеш увек однети у Азил, или им купити нешто у оближњем Пет Схопу, веће цифре се уплаћују на жиро рачун удружења коиј можеш наћи на друштвеним мрежама.
Последње, најлакше, али не и мање битно дели објаве са фбоок странице Prihvatilište za pse-VOLONTERI и инстаграм профила prihvatiliste_zapse и помози да наши пријатељи што пре нађу дом.

Т.Т/Г.Д.