8. јануар 2021.8. јан 2021.
Pixabay
Угоститељи у Србији засути рачунима за комуналне услуге и решењима за пореске дажбине
Угоститељи и други привредници у првим данима 2021. године засути су рачунима за комуналне услуге и решењима за пореске дажбине у пуном износу, иако је држава у протеклих десет месеци трајања пандемије скраћивала радно време, што је умањило приходе од 70 до 100 одсто, рекла је данас заступница удружења "Заштитник предузетника и привредника" Србије Слађана Трајковић.
Она је за Бету рекла да кафић који поседује у Београду од почетка пандемије до данас није радио, али да је добила опомену пред тужбу за два неплаћена рачуна за изношење смећа у укупном износу од око 6.800 динара.
"У надлежном комуналном предузећу су ми рекли да могу да сторнирају рачун ако од државе добију такав налог", рекла је Трајковић и оценила да је неприхватљиво да се пуни рачуни испостављају и за период ванредне ситуације.
Додала је да су јој рекли да би други начин за отпис таквог дуга могао бити да се пријави да кафић или друга фирма нису радили "што треба да утврди нека комисија".
Истакла је да је на стотине угоститеља у тој ситуацији и да је сама контактирала више служби у градској управи, јер су се правдали да нису надлежни, да би покушала да реши тај проблем јер "нико од представника власти у држави није нашао за сходно да обавести привреднике како да плате дажбине када нема прихода и ограничено је радно време".
"Многи предузетници нису ни користили услуге за које су им послати рачуни јер ако нису радили нису ни имали смеће за које је мој месечни рачун 3.400 динара", рекла је Трајковић.
Власница кафепосластичарнице "Ла мур" у Крагујевцу Тања Митровић рекла је за Бету да већина привредника није ни очекивала помоћ државе, али ни да им тражи да наплати разне дажбине без икаквог попуста иако им је радно време скраћено.
"Пореска управа ми је блокирала рачун 6. јануара је нисам платила аконтацију пореза на добит за 2020. годину од 260.000 динара. Рекли су ми, да ако не платим тај порез, да ће ми укинути и право на репрограм неког старог дуга", рекла је Митровић.
Она је, како је рекла, због смањених прихода била принуђена да стави кућу под хипотеку и узме позајмицу како би измирила дажбине, а међу којима је и порез на додату вредност (ПДВ).
Митровић је рекла да је била принуђена да отпусти троје од 11 радника јер су одложени порези и доприноси на зараде до 1.јануара ове године око 700.000 динара и да то мора да се плати у 24 месечне рате.
Помоћ привреди кредитима из Фонда за развој, како је рекла, није добила иако је захтев поднела у новембру 2020. године, али никакав одговор још није стигао.
"Земље Европске уније, па чак и оне које нису у тој заједници су смањиле ПДВ, Црна Гора са 21 одсто на седам, или исплатиле бруто плате запосленима у привреди као Босна и Херцеговина, а Србија је дала само нето зараде, а послодавцима оставила да плате порезе и доприносе", рекла је Митровић.
Додала је да је од Електропривреде Србије (ЕПС) затражила репрограм за дуг за струју која се трошила и када се није радило јер није могуће искључити расхладне уређаје, али јој је речено да је то могуће када допусти Влада Србије.
"Не знам коме је у интересу да се рачуни на стотине предузетника и привредника блокирају или погасе фирме", рекла је Митровић.
Истакла је да разуме неопходност и да се, због здравствене ситуације, скрати радно време, као и да држава има потребу за финансијским средствима, али да "не разуме зашто држава није бар у оваквим околностима партнер привреди, него се понаша уцењивачки".
Према њеним речима, помоћ државе у минималним зарадама за запослене коју су добили сви хипермаркети иако су имали најмање штете због пандемије, добио је тек сваки трећи угоститељ јер су неке "шифре" делатности искључене из тог програма.
"Хипермаркети су због расподеле државне помоћи прошли као ратни профитери, а мали привредници субвенционишу државу", рекла је Митровић.
Извор Бета
Она је за Бету рекла да кафић који поседује у Београду од почетка пандемије до данас није радио, али да је добила опомену пред тужбу за два неплаћена рачуна за изношење смећа у укупном износу од око 6.800 динара.
"У надлежном комуналном предузећу су ми рекли да могу да сторнирају рачун ако од државе добију такав налог", рекла је Трајковић и оценила да је неприхватљиво да се пуни рачуни испостављају и за период ванредне ситуације.
Додала је да су јој рекли да би други начин за отпис таквог дуга могао бити да се пријави да кафић или друга фирма нису радили "што треба да утврди нека комисија".
Истакла је да је на стотине угоститеља у тој ситуацији и да је сама контактирала више служби у градској управи, јер су се правдали да нису надлежни, да би покушала да реши тај проблем јер "нико од представника власти у држави није нашао за сходно да обавести привреднике како да плате дажбине када нема прихода и ограничено је радно време".
"Многи предузетници нису ни користили услуге за које су им послати рачуни јер ако нису радили нису ни имали смеће за које је мој месечни рачун 3.400 динара", рекла је Трајковић.
Власница кафепосластичарнице "Ла мур" у Крагујевцу Тања Митровић рекла је за Бету да већина привредника није ни очекивала помоћ државе, али ни да им тражи да наплати разне дажбине без икаквог попуста иако им је радно време скраћено.
"Пореска управа ми је блокирала рачун 6. јануара је нисам платила аконтацију пореза на добит за 2020. годину од 260.000 динара. Рекли су ми, да ако не платим тај порез, да ће ми укинути и право на репрограм неког старог дуга", рекла је Митровић.
Она је, како је рекла, због смањених прихода била принуђена да стави кућу под хипотеку и узме позајмицу како би измирила дажбине, а међу којима је и порез на додату вредност (ПДВ).
Митровић је рекла да је била принуђена да отпусти троје од 11 радника јер су одложени порези и доприноси на зараде до 1.јануара ове године око 700.000 динара и да то мора да се плати у 24 месечне рате.
Помоћ привреди кредитима из Фонда за развој, како је рекла, није добила иако је захтев поднела у новембру 2020. године, али никакав одговор још није стигао.
"Земље Европске уније, па чак и оне које нису у тој заједници су смањиле ПДВ, Црна Гора са 21 одсто на седам, или исплатиле бруто плате запосленима у привреди као Босна и Херцеговина, а Србија је дала само нето зараде, а послодавцима оставила да плате порезе и доприносе", рекла је Митровић.
Додала је да је од Електропривреде Србије (ЕПС) затражила репрограм за дуг за струју која се трошила и када се није радило јер није могуће искључити расхладне уређаје, али јој је речено да је то могуће када допусти Влада Србије.
"Не знам коме је у интересу да се рачуни на стотине предузетника и привредника блокирају или погасе фирме", рекла је Митровић.
Истакла је да разуме неопходност и да се, због здравствене ситуације, скрати радно време, као и да држава има потребу за финансијским средствима, али да "не разуме зашто држава није бар у оваквим околностима партнер привреди, него се понаша уцењивачки".
Према њеним речима, помоћ државе у минималним зарадама за запослене коју су добили сви хипермаркети иако су имали најмање штете због пандемије, добио је тек сваки трећи угоститељ јер су неке "шифре" делатности искључене из тог програма.
"Хипермаркети су због расподеле државне помоћи прошли као ратни профитери, а мали привредници субвенционишу државу", рекла је Митровић.
Извор Бета
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
