22. јануар 2021.22. јан 2021.
Сајт Налед
НАЛЕД: Улагања у животну средину у Србији четири до пет пута мања него у земљама ЕУ
У Србији се годишње произведе 12 милиона тона отпада од којег се чак 10 милиона не третира и загађује животну средину, саопштила је данас Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД).
Више од 80 одсто укупног отпада, како се наводи, стварају рударство и енергетика, док 2,3 милиона тона чини комунални отпад, који обухвата и готово 900.000 тона отпада од хране који настане у угоститељству, јавном сектору и домаћинствима.
"Овај отпад би могао да буде поново употребљен у производњи или за добијање зелене енергије, међутим, он најчешће завршава на депонији", наводи се у саопштењу.
Додаје се да због тога што се не примењује циркуларна економија, која подразумева поновно коришћење отпада насталог у процесу производње или након употребе већ се одлаже на депоније, формирано 3.500 дивљих депонија, а санитарних само десет.
"Такав приступ је доминантан у већини делатности па, на пример, у сектору угоститељства доводи до стварања великих количина отпада. Процењује се да хотели, кафићи и ресторани наручују око 120.000 тона намирница годишње, од чега настане укупно око 40.000 тона отпада", навео је НАЛЕД.
Истиче се да 99 одсто тог отпада завршава на депонији, где емитује гасове са ефектом стаклене баште.
Зато је, како је навео НАЛЕД, важно да се уз помоћ циркуларне економије отпад претвара у ресурс.
Процена Програма за увођење циркуларне економије до 2023. који је предложио НАЛЕД, уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), показује да би развој циркуларне економије у Србији отворио и до 30.000 нових радних места", рекла је председница Савеза за животну средину НАЛЕД-а Јелена Киш.
Иако су тренутна улагања у животну средину у Србији и четири до пет пута мања него у земљама ЕУ и износе 0,3 одсто бруто домаћег производа (БДП) у привреди постоји велико интересовање за прелазак на циркуларни модел економије, оценио је НАЛЕД.
То се посебно односи на оне који послују са међународним компанијама, чији захтеви подразумевају бригу о животној средини.
У настојању да помогне развоју циркуларне економије и унапређењу законског оквира у области управљања отпадом од хране, који ће обавезати компаније које производе и служе храну на правилно одвајање тог отпада, уз постављање канти за одвајање отпада животињског и биљног порекла, НАЛЕД је покренуо пројекат "Ка бољем управљању отпадом од хране у Србији".
Пројекат се спроводи у сарадњи са компанијом ЕсоТрон и Немачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ), у оквиру програма развојне сарадње са приватним сектором - девелоППП.де који финансира Немачко Савезно Министарство за економску сарадњу и развој.
Извор Бета
Више од 80 одсто укупног отпада, како се наводи, стварају рударство и енергетика, док 2,3 милиона тона чини комунални отпад, који обухвата и готово 900.000 тона отпада од хране који настане у угоститељству, јавном сектору и домаћинствима.
"Овај отпад би могао да буде поново употребљен у производњи или за добијање зелене енергије, међутим, он најчешће завршава на депонији", наводи се у саопштењу.
Додаје се да због тога што се не примењује циркуларна економија, која подразумева поновно коришћење отпада насталог у процесу производње или након употребе већ се одлаже на депоније, формирано 3.500 дивљих депонија, а санитарних само десет.
"Такав приступ је доминантан у већини делатности па, на пример, у сектору угоститељства доводи до стварања великих количина отпада. Процењује се да хотели, кафићи и ресторани наручују око 120.000 тона намирница годишње, од чега настане укупно око 40.000 тона отпада", навео је НАЛЕД.
Истиче се да 99 одсто тог отпада завршава на депонији, где емитује гасове са ефектом стаклене баште.
Зато је, како је навео НАЛЕД, важно да се уз помоћ циркуларне економије отпад претвара у ресурс.
Процена Програма за увођење циркуларне економије до 2023. који је предложио НАЛЕД, уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ), показује да би развој циркуларне економије у Србији отворио и до 30.000 нових радних места", рекла је председница Савеза за животну средину НАЛЕД-а Јелена Киш.
Иако су тренутна улагања у животну средину у Србији и четири до пет пута мања него у земљама ЕУ и износе 0,3 одсто бруто домаћег производа (БДП) у привреди постоји велико интересовање за прелазак на циркуларни модел економије, оценио је НАЛЕД.
То се посебно односи на оне који послују са међународним компанијама, чији захтеви подразумевају бригу о животној средини.
У настојању да помогне развоју циркуларне економије и унапређењу законског оквира у области управљања отпадом од хране, који ће обавезати компаније које производе и служе храну на правилно одвајање тог отпада, уз постављање канти за одвајање отпада животињског и биљног порекла, НАЛЕД је покренуо пројекат "Ка бољем управљању отпадом од хране у Србији".
Пројекат се спроводи у сарадњи са компанијом ЕсоТрон и Немачком организацијом за међународну сарадњу (ГИЗ), у оквиру програма развојне сарадње са приватним сектором - девелоППП.де који финансира Немачко Савезно Министарство за економску сарадњу и развој.
Извор Бета
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
