Александрa Радосављевић инжењер заваривања

Ова двадесетшестогодишња девојка из Београда доказ је да се може бити дама у мушком свету. “Још од малена сам волела да мајсторишем и помажем тати и брату кад нешто поправљају или само да гледам како се то ради. Да завршим Школу заваривања ме је мотивисало то што сам схватила да ако желим тиме да се бавим морам да научим и у пракси како се то ради”, каже Александра

Александру Радосављевић упознали смо када је првих 10 полазника завршило “Галебову” Школу заваривања у “Зимпи” на Убу. Док су руке са налакираним ноктима држале апарат за заваривање испод маске се крило лепо и нашминкано лице.

Ова двадесетшестогодишња девојка из Београда доказ је да се може бити дама у мушком свету. Завршила је Машински факултет, а после тога наставила да се практично усавршава у области заваривања. Пошто се у пилот пројекту школе коју су организовали Клет Дуал и “Галеб Груп” показала изузетно добро, понуђено јој је да ради обуку наредних група, а као поклон је добила и могућност да похађа Курс за међународне инжењере и технологе заваривања IWE. Истовремено запослена је у “Галеб сигнализацији” у Земуну.

Александра се у слободно време опушта уз сликање. Поред тога, бави се и спортом.
-Имам разна интересовања, али једно од највећих ми је сликање. Уосталом, тиме сам једно време хтела и да се бавим. То ми је један вид релаксације. Такође волим да се бавим спортом и један од омиљених ми је одбојка.

Девојчице углавном себе у будућности виде као балерине, стјуардесе, певачице или глумице. Александри су и тада биле привлачније неке друге ствари.

-Никада нисам имала неку одређену жељу која ме је држала. Мислим да кад сам била мала сам мењала мишљење из дана у дан шта бих желела да будем кад порастем, али пошто имам старијег брата увек сам некако више тежила мушким стварима и занимањима. Још од малена сам волела да мајсторишем и помажем тати и брату кад нешто поправљају или само да гледам како се то ради, каже Александра.
После завршене Тринаесте гимназије двоумила се између два нимало слична пута. Један је био уметност, а други машинство. Одабрала је овај практичнији.

-Искрено, кад је дошло време да бирам који ћу факултет уписати размишљала сам између историје, примењене уметности и машинског факултета. Онда сам схватила да уметношћу за своју душу увек могу да се бавим и да машински факултет има највећу перспективу. Морам признати да га је било тешко завршити али не жалим ни једног тренутка, каже наша саговорница.

Желела је да као инжењер заваривања зна више од теорије, а ту могућност на факултету није имала. Због тога је прихватила шансу коју је пружао “Галеб Груп”.

Жена која увек има шта да обуче
Александра верује, а својим примером и показује, да се може остати дама у мушком послу. Кроз осмех истиче да њен посао има чак и једну велику предност – увек има спремну гардеробу за посао.
-Па знате како, кад нешто волиш ништа ти није тешко. Можда ми је чак и лакше него дамама у другим занимањима, јер увек знам шта ћу да обучем за посао - заваривачко одело.

-Још од прве године факултета ме је заинтересовало заваривање, али до тренутка док нисам кренула у Школу заваривања никад нисам пробала то да радим само сам се бавила теоријом и начинима заваривања. Да завршим Школу заваривања ме је мотивисало то што сам схватила да ако желим тиме да се бавим морам да научим и у пракси како се то ради, и мислим да ће ме сутра то разликовати од других инжењера заваривања, наводи Александра.

Заваривачи су јако дефицитарно занимање, како у Србији, тако у Европи. Диплому коју ће Александра добити по зваршетку IWE курса призната је у целом свету. Ипак, за сада планира останак овде и сматра да на основу њеног искуства и други млади могу да виде перспективу у Србији, уколико су спремни да се усавршавају.

-За сада планирам останак у Србији, али још сам млада можда се то и промени никад се не зна. На мом примеру , јако сам млада да водим курс за заваривање и имајући у виду успехе које сам постигла као инструктор на курсу и могућности које ми је дала фирма “Галеб Груп” да се даље усавршавам ми пружа даљу перспективу у напредовању у оквиру моје струке. Тако да на основу тога мислим да и остали млади људи имају перспективу да напредују у Србији, каже Александра.

Школу Заваривања на Убу завршила је као једино женско у групи. Имала је велику подршку колега, али и породица и пријатељи су уз њу.

-Имам велику подршку породице и пријатеља, сви су знали да ми је жеља била да се бавим заваривањем и срећни су што радим оно што волим. Такође имам и велику подршку фирме Галеб Груп која ме је одабрала да се и даље усавршавам у погледу заваривања и захвална сам им на томе. Нисам наилазила на лоше реакције, углавном кад се обучем у заваривачко одело и почнем да радим сви прилазе да виде и чуде се и одушевљавају како жена може добро да заварује, али мислим да то не би требало да их чуди јер су на почетку примене поступака заваривања жене биле први заваривачи. Већу подршку имам од “јачег пола”, женама је углавном то страна област па им није јасно зашто ме то толико привлачи, наводи Александра.