Ђурђев данак

Хришћани обележавају данас празник посвећен Светом Ђорђу, много познатији код нас као Ђурђевдан. Шести дан маја према Новом календару није само Крсна слава многих породица, већ празник са којим се повезује мноштво обичаја и веровања.

Сматра се да истинско пролеће почиње тек са Ђурђевданом. Ако је ведро на Ђурђевдан, биће, веле, плодна година, а ако закиши биће суше. Плету се венци, украшавају њима домови да година буде берићетна, негде се дочекује празник, негде се одлази на уранак, сваки поступак има свој смисао. На овај дан су се некада окупљали и хајдуци.

Празник слави сећање на Светог Ђорђа, хришћанског мученика који је потекао из богате куће, због храбтости и знања напредовао далеко у Римској војсци, сам цар Диоклецијан га је поставио у своју гарду. Ипак, говорио је против прогона Хришћана, ослобађао је своје робове, а на крају и сам признао да је Хришћанин, због чега је по наредби самог цара утамничен и мучен. Одбијао је да се одрекне своје вере, трпео је сва мучења, да би пострадао тек 6. маја 303. године одрубљивањем главе.

На иконама за овај дан, представљен је на коњу како убија аждају, која симболизује многобожачке религије што прогоне Хришћанство.

Прослављају га и католици, односно протестанти свих конфесија, а део је историје многих држава.