НАЛЕД: Вредност донација у Србији мањи од један одсто укупних прихода компанија

У Србији је током 2020. године у добротворним акцијама донирано је 65 милиона евра, двоструко више него годину пре, али вредност донација је и даље ниска и чини мање од један одсто укупних прихода компанија, саопштила је данас Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД).

На скупу поводом завршетка пројекта "Алтернативно финансирање и донације за локалне заједнице у Србији" речено је да би нека од решења за подстицање већих улагања привреде и грађана у локални развој могла да буду смањење трошкова донирања за привреду, развој онлајн платформи за групно финансирање (цроњдфундинг) и оснаживање капацитета локалних самоуправа да у сарадњи са локалним удружењима мапирају потребе, примају и реализују новчане и неновчане донације.

Директорка Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) у Србији Даниела Функе истакла је да је "цроњдфундинг" релативно нов за локалне заједнице али не и за Србију, јер је кроз немачко-српску иницијативу за одрживи раст и запошљавање у протекле четири године подржаван као инструмент алтернативног финансирања.

"Драго нам је што заједно са нашим партнерима можемо да поделимо искуства која смо стекли и пренесемо их на локални ниво. Успех НАЛЕД-ове платформе за донације покренуте током ванредног стања показао је да групно финансирање има будућност када је реч о финансирању иницијатива локалних самоуправа", рекла је Функе.

Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић подсетила је да је подршка донатора на почетку пандемије била усмерена првенствено на национални ниво, па је требало пронаћи ефикасан механизам за мапирање потреба најугроженијих локалних самоуправа.

"Преко наше онлајн платформе, заједно са нашим члановима и партнерима, обезбедили смо подршку у вредности од 250.000 евра за 41 локалну самоуправу. Између осталог, испоручено је 52 тоне хране за 11.000 домаћинстава, и све то у року од месец и нешто дана", казала је Јовановић.

Према њеним речима показало се да би компаније биле спремне и много више да донирају, поготово у храни и другој роби, али да их у томе спречавају високи трошкови ПДВ-а који се плаћа на донације, као и да такав порески третман практично стимулише привреду да уништава вишкове хране, уместо да је донира онима којима је потребна.

Када је реч о пореским подстицајима, на конференцији је предложено да се вредност донација датих локалним самоуправама увек признаје као расход, уколико је обезбеђено наменско трошење средстава за опште корисни циљ.



Извор Бета