Инфо

3. јун 2021.3. јун 2021.
Фото Сајт НАЛЕД

Фото Сајт НАЛЕД

НАЛЕД позвао грађане да номинују таксе и накнаде које их највише оптерећују

Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) објавила је данас почетак кампање "Месец парафискала" током које ће грађани и привреда у јуну моћи да номинују таксе и накнаде које их највише оптерећују, сматрају да су превисоке, да се дупло плаћају и слично.

Грађени и привреда ће преко сајтова парафискали. рс и јпд.рс моћи да именују све парафискалне, непореске намете које из неког разлога сматрају неадекватним или непотребним, речено је на конференцији за новинаре.

Како је прецизирано, планирана су и три округла стола на којима ће се представити Регистар непореских намета и концепт реформе, 15. јуна ће бити округли сто са представницима локалних самоуправа са којим ће се разговарати о локалним административним таксама и накнадама, а 22. јуна биће представљен концепт непореских намета у области заштите животне средине.

Иницијатива је део Пројекта реформе непореских намета који спроводе НАЛЕД и КПМГ, Партнер Солутионс и Институт "Михајло Пупин", а финансира Америчка агенција за међународни развој (УСАИД), са циљем формирања свеобухватног јавног Регистра парафискалних и непореских намета.

Директорка одељења за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Јелена Бојовић подсетила да се управо обележава деценија борбе за реформу непореских намета у Србији, наводећи да је све кренуло због проблема грађана и привреде који су плаћали намете за које поред осталог нису знали која им је намена.

Додала је да је током тог периода поред осталог утврђено да наплата непореских прихода, у које спадају таксе за пружену јавну услугу, накнаде за коришћење јавних добара, као и приходи од казни и приходи настали употребом јавних средстава, није транспарентна, предвидива и упоредива.

Како је навела, недостаци постојећег система углавном су се огледали у одређивању стварне природе дажбина, као и износа дажбина.

Бојовић је указала да се поједини намети наплаћују под називом такса, а заправо се ради о плаћању пореза, што спада у парафискалне намете, додавши да често цена намета није у складу са услугом која се пружа или добром које се користи, а има и случајева да се наплаћују две или три таксе на републичком и локалном нивоу за идентичну услугу која се пружа.

Истакнуто је да то доводи до недовољне транспарентности и последично недовољног поверења привреде и грађана, који су финансијски и административно оптерећени више него што је потребно.

У Србији тако, према подацима НАЛЕД-а, постоји близу 500 закона и подзаконских аката који прописују око 1.200 непореских дажбина, које на годишњем нивоу генеришу приход од око 150 милијарди динара, а највећи њихов део чине различите таксе, док се четвртина односи на накнаде за коришћење јавних добара и осталих облика непореских дажбина.

Слично се дешава и на локалном нивоу где су непореске дажбине прописане у више од 400 одлука о локалним административним таксама, о локалним комуналним таксама, о висини доприноса за уређење грађевинског земљишта и слично.

Велики број прописа, којима се дажбине прописују, онемогућавају грађанима да провере да ли је такса наплаћује у складу са прописом, а често се дешава и да висина таксе за исту услугу варира између самих локалних самоуправа.

"Због тога је НАЛЕД предложио да се, у оквиру Пројекта за реформу непореских прихода, на нови начин уреди та области јавних финансија, а кључни реформски корак у правцу повећања транспарентности било би формирање јединственог Регистра непореских дажбина, који би био јавно доступан и који би пописао све непореске дажбине на свим нивоима власти", рекла је Бојовић.

Она је прецизирала да је предлог и да се таксе и накнаде у Србији не могу наплаћивати уколико нису у том Регистру, како би се натерали они који их наплаћују да их евидентирају и како би подаци били ажурирани.

Како је истакла, идеја је да грађани и привреда у Регистру могу да на једном месту пронађу списак непореских дажбина, износе који се наплаћују, орган или институцију која дажбину наплаћује и по ком основу, на који рачун се дажбина плаћа, али и да се жале уколико уоче одређене неправилности у наплати.

Предвиђено је да ажурирање Регистра буде у надлежности органа који дажбину наплаћује, док би контролу вршило Министарство финансија.

Бојовић је казала да тренутно постоји велика "шароликост" такси локалних самоуправа, где се њихов број, у зависности од општине или града креће од 20 до 150, иако сви пружају исте услуге, а сличан је и приход који се остварује, без обзира на број такси.

Навела је да је просечан износ такси на локалу 173 динара, а сам износ варира од 20 динара до 300 динара за исту услугу.

"Такође, бесмислено је да се таксе наплаћују у износу од 20 динара, јер сам поступак који се води је скупљи од тога, али и само плаћање таксе, у које се зарачунава провизија", рекла је Бојовић.

Директорка корпоративних послова КМПГ Милица Бисић додала је да у тренутном систему наплате дажбина мањкавост представља и то што приходи од дажбина коју остварују различите институције не може да утврди ни Министарство финансија.

"Јер део њих, републичке и локалне административне таксе, се наплаћују кроз трезор, док се све остале дажбине, које наплаћују јавна предузећа или управљачи заштићеног добра или друге институције или организације на које су пренета овлашћења, а које се не сматрају корисницима јавних средстава, добијају новац на сопствене рачуне", објаснила је Бисић.

Додала је да је један од циљева пројекта да све што је јавни приход, попут таксе или накнаде, мора бити плаћено преко трезора, јер је то једини начин да се утврди колика је наплата.

Из НАЛЕД-а су навели и да им је жеља да се на крају споје Регистар административних прописа и Регистар непореских дажбина, јер ће једино на тај начин читав поступак наплате дажбина бити потпуно транспарентан.



Извор Бета

Најновији број

28. март 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa