Увођење електронског јавног регистра непореских дажбина

Општинари у Србији сами прописују различите таксе и њихову висину, па грађани у свих 145 јединица локалне самоуправе за исте услуге плаћају различите износе. То би ускоро могло да буде промењено и уједначено, увођењем електронског јавног регистра непореских дажбина.

У Руми такса за молбе и захтеве које грађани подносе износи 20 динара, у Рачи, Шиду, Ћуприји 100, у Крагујевцу, Белој Паланци, Неготину и Књажевцу 200, а у Новом Саду чак 290 динара.

Јелена Ранчић из Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) каже да у различитим јединицама локалне самоуправе таксе и износи нису исти за различите изводе, таксе из области урбанизма, комуналне области, заштите животне средине, саобраћаја...

Наводи да је анализа показала дане постоји никаква веза између броја такси које локалне самоуправе прописују, њихове висине и наплаћеног прихода.

-Неки имају скоро 150 различитих тарифних редова, односно такси, а приходе готово занемарљиво мале. Приходни значај код свих јединица локалне самоуправе на годишњем нивоу креће се око 0,2 одсто- каже Ранчићева.

Истиче да је локалним самоуправама законима дато право да прописују таксе и њихову висину ради финансирања услуга које пружају.

Објашњава да чак не постоји ни јединствена методлогија за одређивање висине такси, па се исте врсте такси знатно разликују од јединице до једининице локалне самоуправе.

Као решење предложено је увођење електронског јавног регистра у којем би биле наведене све непореске дажбине – локалне и републичке таксе и накнаде.

- Кључни циљ је да ниједна такса или накнада не може бити наплаћена док се не нађе у регистру који ће бити једноставан за претрагу - истиче Јелена Ранчић.

Идеја је да у регистру буде наведен назив таксе, која је врста дажбине, основ плаћања, ко је обвезник, основица и помоћне колоне које се не би виделе првом претрагом, али омогућавају грађанима да виде којим је законом или поџаконским актом такса прописана, ко је надлежни орган, на који се начин утврђује и које су олакшице приликом плаћања.

Јелена Ранчић сматра да регистар не би решио само проблем грађана и привреде – да знају шта, колико и коме плаћају, већ и проблем локалних самоуправа, којима приходи од такси заправо нису значајни, а подразумевају веће администрирање и веће трошкове.

Истиче да је у припреми техничко решење, које ће средином лета бити представљено Министарству финансија као главном кориснику пројекта.